Projekat Transbalkanskog elektroenergetskog koridora, koji Rumuniju preko Srbije, Bosne i Hercegovine (BiH) i Crne Gore, spaja podmorskim kablom sa Italijom, vredan 31 milion evra bespovratnih sredstava, predstavljen je u preduzeću Elektromreža Srbije u Beogradu.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović rekla je da je Elektromreža Srbije uspela da jedan deo projekta uspešno realizuje, kao i da se Srbija već povezala sa Rumunijom i da će nastaviti povezivanje sa BiH i Crnom Gorom.
Cilj nam je da se povežemo sa susednim zemljama kako bismo mogli što više električne energije da razmenjujemo, pa i da izvozimo, jer gledamo da podignemo naše proizvodne kapacitete. Projekat Transbalkanskog koridora, u čemu nam pomaže EU, ali i Nemačka i njihova razvojna banka sa donacijama i povoljnim finansijskim sredstvima, ima za cilj da se povežemo sa BiH, Crnom Gorom, ali i sa Rumunijom i Italijom, rekla je Djedović.
Istakla je da inicijativa otvoreni Balkan nije samo trgovinska saradnja, već i povezivanje po drugim osnovama. Ona je navela da okviru našeg regiona moramo da se povezujemo i energetski, pre svega, da bi naše snabdevanje strujom bilo snažnije, sigurnije, bezbednije i zato je važan ovaj projekat.
Naglasila je da cena struje raste svakoga dana, kao i da je Srbija u prehodnom mesecu uvezla za više od 40 miliona evra struje, ovog meseca se planira za više od 50 miliona, a u januaru će ta cifra biti još viša.
Srbija je nedvosmisleno odlučna na putu da smanji fosilna goriva i da ukine ugalj do 2050. godine u proizvodnji struje. Da bismo u tome uspeli, moramo da računamo i da se nadamo da će EU nastaviti da nas podržava. Smanjenje uglja u energetskom miksu i povećanje obnovljivih izvora energije ima ogromne izdatke. Pričamo o 22 milijarde evra koje je neophodno da se ulože do 2050. godine, naglasila je Đedović.
Podsetila je da se Srbija obavezala Sofijskom deklaracijom, kao i sve zemlje u regionu i da će kao i sve zemlje članice EU da bude odlučna na putu ka zelenoj energiji.
Srpska deonica Transbalkanskog koridora duga je 321 kilometar i ima četiri dalekovodna pravca. Dva su završena od rumunske granice do Pančeva i Kragujevac-Kraljevo.
Treći i četvrti pravac Bajina Bašta Obrenovac i Bajina Bašta do grance sa BiH i dalje do Crne Gore se pripremaju. Taj prenosni sistem struje, zameniće zastarelu mrežu, smanjiti kvarove i troškove rada i održavanja.
U Zlatiborskom okrugu gasovod od Zlatibora i najduža trasa Transbalkanskog koridora
Transbalkanski elektroenergetski koridor biće u funkciji 2027. godine. EU već razvija još jedan dalekovodni sistem, tesno povezan sa njim za plasman struje iz obnovljivih izvora energije. Izgradnja tog Centralno balkanskog koridora, u kojem Srbija ima značajnu ulogu, treba da počne posle 2030. godine.
