Obležavanje 500 godina Goraždanske štamparije potvrđuje da su Srbi narod koji je rano počeo da štampa i da piše vrlo uzbudljiva i velika dela, izjavio je u Donjoj Sopotnici kod Novog Goražda profesor Emir Kusturica.
– Mi imamo od te štamparije do danas ispunjenu svaku tačku koju jedna mala zemlja ima, a to su veliki književnici i veliki umetnici koji su obeležili to vreme – rekao je Kusturica na akademskoj večeri povodom 500 godina Goraždanske štamparije, održanoj u porti crkve Svetog Georgija u Donjoj Sopotnici.
On je istakao da je početak pismenosti mnogo stariji od štamparije.
– Ideja lakog dupliciranja koja danas dostiže vrhunac ogleda se u internetu. Ni internet ne bi bio to što jeste da pre 500 godina nije bilo zaluđenika koji su verovali da štampariju treba praviti u našem narodu – rekao je Kusturica.
On je podsetio da ideja te prve štamparije pod Turcima govori dvostruko – da je neobično da je to moglo pod Turcima da se uradi, a sa druge strane „da je to jedan narod koji je tu bio“.
– Najveća potvrda validnosti te kulture je činjenica da su svi ugovori za vreme turske okupacije, odnosno Dubrovačke republike u Dubrovniku bili potpisivani i pisani ćirilicom. To jeste bilo jedno jedino pismo i kad se pogleda politička vaga koja se pravi u BiH, a i prije 300 godina, uvek je prva na udaru bila ćirilica – rekao je Kusturica.
Književnik Vladimir Kecmanović rekao je da je značaj ovog jubileja ogroman i da je impozantan broj godina koji je protekao od trenutka kad je štamparija puštena u rad.
– U vremenu u kojem živimo taj značaj je neuporedivo veći iz više razloga. Jedan je taj što živimo u vremenu opšte debilizacije gde su ljudi pola veka ranije više držali do pisane reči nego mi danas – kaže Kecmanović.
On ukazuje i na današnju političku situaciju koja, kako kaže, traje više decenija i u kojoj se u BiH osporava identitet srpskog naroda.
– Činjenica je da je srpski narod najstariji na ovim prostorima i da su 90 odsto današnjih stanovnika BiH potomci ljudi koji su ovde napravili štampariju, a koji su bili Srbi – rekao je Kecmanović.
On je naglasio da, iako današnje vreme nije blistavo i ne ostavlja prostor za optimizam, ovakav jubilej i ova štamparija daju nadu da će srpski narod istrajati i da će kulturom i duhom biti spreman za novi procvat, približan onom za vreme doba Nemanjića.
Književnik Milan Ružić rekao je da je Goraždanska štamparija, u tami opšteg ropstva pod Turcima, sijala kao svetionik.
– Goraždanska štamparija je polumilenijumski dokaz da smo jedan od posljednjih bedema pravoslavlja – istakao je Ružić.
Načelnik opštine Novo Goražde Mila Petković rekla je da se veliki gradovi, koji su mnogo moćniji i razvijeniji od ovog mesta, ne mogu pohvaliti da je kod njih utemeljeno štamparstvo na Balkanskom poluostrvu.
U kulturnom programu nastupila je Etno-grupa „Iva“ iz Banjaluke.
Akademiji su prisustvovali načelnici opština Višegrad, Foča, Sokolac, te brojni predstavnici društvenog i kulturnog života.
Organizatori akademske večeri su Narodna biblioteka „Božidar Goraždanin“ i opština Novo Goražde.
U Hramu Svetog Georgija u Donjoj Sopotnici 1519. godine Božidar Goraždanin je osnovao prvu štampariju na ovim prostorima i drugu na Balkanu, odmah posle cetinjske.
U ovoj štampariji, koju je Goraždanin preneo iz Venecije u Sopotnicu, štampane su ćirilične crkvene knjige do 1523. godine, kad je pod najezdom Turaka preseljena u Trgovište u Rumuniju.
Izvor/Foto: ISKRA
