Pete večeri 26. Jugoslovenskog pozorišnog festivala Bez prevoda, Atelje 212 iz Beograda odigrao je predstavu 64 , po tekstu Tene Štivičić, u režiji Alise Stojanović. Sam naslov 64 ne krije nikakvo preneseno značenje. Reč je o broju injekcija koje je Eva, glavni ženski lik morala da primi tokom pokušaja vantelesne oplodnje.
Na prvi pogled ova priča hrvatske spisateljice sa londonskom adresom govori o borbi Eve i Danijela, bračnog para na pragu četrdesetih godina da se ostvare kao roditelji. Kada dublje udjemo u karakter, ponašanje, razmišljanja supružnika, komad otvara mnoga pitanja. Društvena, ekonomska, kulturološka, finansijska, bračna…..Nakon decenije braka u jurnjavi za osnovnom životnom egzistencijom, uz obrazovanje, menjanje poslova, prilagodjavanje svima i svemu, ovi ljudi shvataju da bi prema ustaljenom stereotipu bračnu deceniju trebali da krunišu detetom. Detetom koje ne mogu da dobiju. A to vodi preispitivanju sopstvenog braka i odnosa. Obostrana vredjanja, ponižavanja, omalovažavanja sa obe strane, lične i zajedničke frustracije od ljubavnika stvara neprijatelje koji u najtežoj životnoj borbi se nalaze na dve strane. Potpuno nesigurni da li dete žele zbog očekivanja okoline, poboljšanja zajedničkog odnosa, zbog sebe, zbog nekog drugog?
