Na prostranim pešterskim poljima domaćini mahom uzgajaju ovce, a njihovi kućni ljubimci upravo su psi koji ih čuvaju. Sa njima se deca igraju, hrane ih i o njima brinu. Međutim, u domaćinstvu Žika Vujovića u selu Fijulj situacija je malo drugačija jer on u svom dvorištu ima ni manje, ni više već – srnu.
„Našao sam je u priodi dok je bila sasvim malo lane, nekoliko dana staro. Pretpostavljam da su joj roditelji nastradali i bila je ostavljena prirodi na milost i nemilost. Sasvim je sigurno da bi i ona završila tragično i zato sam odlučio da je donesem kući. Odgajili smo je i tako spasili sigurne smrti“, kaže Žiko za RINU.
Iako šumska životinja, srna se vrlo brzo pripitomila kod Vujovića. Kako kažu, svima je miljenica, a najviše vremena sa njom provode deca koja kad bi mogla po ceo dan bi se igrala sa ovim neobičnim kućnim ljubimcem.
„Ona je glavna atrakcija i u selu. Kad nam gosti dođu moraju i nju obavezno da obiđu. Mnogo je dobra i mirna, navikla se na nas. Ode u prirodu, ali uvek se vrati“, kaže Žiko.
Iako bi svi bili najsrećeniji da srna zauvek ostane kod njih veliko je pitanje da li će to biti moguće, jer zov prirode može da nadjača njihove želje i ljubav koju gaje prema njoj.
Kilometrima udaljeno od Peštera nalazi se i selo Dragačica, potpuno drugačije ali ipak imaju jednu zajedničku stvar. Mladi lovac Nikola Bešević pre više od pola godine takođe je pripitimo lane, nazvao ga Živko i ono još uvek živi u ovom dragačevskom drvorištu i raste u rasnog jelena.
