Alumni klub Pravosudne akademije (AKPA) poziva Ministarstvo pravde da javnosti
odgovori da li će ovom sazivu Narodne skupštine uputiti predlog za izmene i dopune Zakona o parničnom postupku (ZPP).
Akcionim planom za Poglavlje 23 predviđena je izmena ZPP u drugom kvartalu 2021
godine. Međutim, do realizacije predviđenog plana nije došlo usled protivljenja Advokatske
komore Srbije Nacrtu izmena ZPP koje je sačinilo Ministarstvo pravde. Sa druge strane sudijska
udruženja su ukazivala na nužnost izmena ovog procesnog zakona kako bi se izmenama pravila o
nadležnosti sudova zaštitilo pravo građana na suđenje u razumnom roku i predmeti ravnomerno
rasporedili po sudskoj mreži jer se dve trećine svih sudskih predmeta nalaze u beogradskim
sudovima, a pored toga preopterećeni su i osnovni sudovi u svim većim gradovima u Republici
Srbiji.
Ukoliko izostane izmena ZPP presija na najveće sudove u Republici, koji su i inače
preopterećeni, biće dodatno pojačana, jer će sudovi početi da zakazuju ročišta u hiljadama novih
predmeta po kojima se u toku ove godine nije postupalo jer se očekivalo njihovo delegiranje po
ostalim sudovima u Srbiji i prednost je data starim predmetima. Upravo će ti novi – tzv.
“nevidljvi” predmeti izazvati kolaps sistema koji će se ogledati u tome što će se u svim parničnim
predmetima održavati samo jedno ročište godišnje.
AKPA pozdravlja napore koje je Ministarstvo pravde preduzelo u cilju postizanja što šireg
konsenzusa u pogledu sadržine izmena ZPP, ali iskazuje bojazan da bi odlaganje izmena ZPP
makar u pogledu nadležnosti sudova, imalo obziljno posledice po efikasnost, ali i kvalitet
pravosuđa.
Podsećamo da Evropski sud za ljudska prava stoji na stanovištu da su države odgovorne
za ostvarivanje prava na pravično suđenje ukoliko ne preduzimaju hitne mere za otklanjanje
preopterećenosti u radu sudova, te da hronična preopterećenost ne može biti prihvatljivo
opravdanje za dužinu trajanja sudskih postupaka. Taj sud je u svojim odlukama zauzeo stav da su
države dužne da u najkraćem mogućem roku preuzmu adekvatne mere kako bi se izbeglo
dugoročno nagomilavanje predmeta i time sprečila povreda prava građana. Stoga, odgovornost za
preuzimanje adekvatnih mera ne leži na advokatskim komorama, niti na sudijskim uruženjima,
već na Ministarstvu pravde koje pozivamo da preduzme makar minimalne mere i to pre
raspuštanja aktuelnog saziva Narodne skupštine.
