Istraživanje američke savetničke kompanije “Mekinzi” (McKinsey) ukazuje da gradjani širom sveta prihvataju “rešenja za mikromobilnost” lična sredstva za pojedinačni prevoz, iako se njihovo prihvatanje razlikuje od zemlje do zemlje.
Centar kompanije “Mekinzi” za “Buduću mobilnost” je jula 2021. godine pitao gradjane nekoliko zemalja širom sveta: “Da li biste se na posao vozili biciklom, mopedom ili e-trotinetom?”.
Skoro 70 procenata izjavilo da su voljni da koriste ta “sredstva mikromobilnosti”: sa 40 odsto prednjače električni ili klasični bicikli, sa 16 odsto slede mopedi takodje električni ili klasični, a sa 12 odsto električni trotineti.
Po spremnosti za “mikromobilnost” vodi Kina gde bi 86 odsto anketiranih koristilo taj oblik prevoza, slede Italija (81 odsto), Francuska (69 odsto), Nemačka (66 odsto), SAD (60 odsto) i Velika Britanija (54 odsto je za “mikromobilnost”).
U svim tim zemljama najpopularnije “rešenje za mikromobilnost” je običan ili e-bicikl, pre svega u Kini i Italiji (po 49 odsto bi ga koristilo ili ga već koristi). Klasičan ili e-moped je najpopularniji u Italiji (19 odsto), a e-trotinet je najomliljeniji u Francuskoj (18 odsto anketiranih ga već koristi ili bi da to učini).
Ovi nalazi govore da bi sve veći broj zaposlenih mogao da radi odlaska na posao gravitira ka manjim, ekološki prihvatljivijim sredstvima ličnog pojedinačnog transporta ukazuje “Mekinzi” koji na to gleda i kao na posledicu iskustva s pandemijom tokom koje ljudi izbegavaju sredstva za masovni prevoz.
Istraživanje je potvrdilo da prihvatanje mikromobilnosti zavisi od faktora specifičnih za to gde korisnici žive. Jedan od takvih faktora bitnih za korišćenje malih vozila za lični prevoz je već dugotrajno postojeća spremnost za to, a ona je najveća u zemljama sa dugom tradicijom mikromobilnosti, kao što su Italija mopedi i Kina bicikli.
Na suprotnom kraju su SAD gde se gradjani radi za odlaska na posao tradicionalno oslanjaju na svoje automobile ili javni prevoz.
Istraživači tumače da su ispitanici opredeljeni za bicikle i zato jer oni nude veći domet i više mogućnosti za prevoz tereta nego e-trotineti, a koštaju mnogo manje od mopeda.
Izuzetak je popularnost mopeda u Kini (31 odsto anketiranih je za njih), što se objašnjava i time što kineske vlasti od vozača ne zahtevaju da imaju dozvolu ili osiguranje za vozila s maksimalnom brzinom do 25 kilometara na sat.
Ispitanici u Velikoj Britaniji i Kini su po anketi najnevoljniji korisnici e-trotineta, verovatno zato objasnili su istraživači što su te zemlje ili iz bezbednosnih razloga zabranile ta vozila, ili su ih tek nedavno odobrile.
Nasuprot tome, ispitanici u Sjedinjenim Državama, Francuskoj i Nemačkoj, zemljama koje su uspostavile gradske javne sisteme za iznajmljivanje električnih trotineta, spremniji su da ih koriste.
Taj trend, piše u zaključku istraživanja, ne iznenađuje, jer laka dostupnost vozila putem servisa za iznajmljivanje, najčešće donosi i rast broja privatnih kupovina takvih vozila, pošto se gradjani naviknu na njih i koriste ih sve više zbog čega im se više isplati da ih poseduju, nego da ih iznajmljuju.
Nalazi iz istraživanja “Mekinzija” odražavaju se i na firme koje iznajmljuju ta mala vozila za pojedinačni prevoz i utiču na izglede za uspeh te delatnosti.
Istraživači ukazuju da s obzirom na to da preferencije mikromobilnosti variraju u zavisnosti od geografskog područja, firme koje bi da iznajmljuju takva vozila, moraju pre svega razumeti navike korisnika lokalnog prevoza za svaki grad ili region u kojem žele da rade.
Generalno, te firme prvo biraju gradove u kojima žele da posluju, a zatim ispituju lokalne preferencije kako bi utvrdile koji će vidovi transporta biti najtraženiji.
Tokom poslovanja one mogu proširiti ponudu na primer, dodajući mopede floti bicikala za iznajmljivanje, i to najpre na samo nekoliko probranih mesta u gradovima gde posluju. Iako bi to širenje ponude moglo doneti nove prihode, porašće i rashodi, pre svega kapitalni izdaci. Kombinovani vozni park, u kojem vozila imaju različite zahteve za održavanjem i potrebe za punjenjem baterija i “životni ciklus”, takođe će povećati strateške i operativne rashode firme.
Uz firme koje iznajmljuju ta najmanja vozila, postoje i preduzeća koja samo nude punjenje baterija i parkiranje tih vozila. Ta delatnost može da ponudi razna rešenja za razne vrste mikromobilnosti, korisna za gradove. Uz očekivano povećanja potražnje za takvim objektima, to će pomoći gradovima da smanje broj vozila parkiranih na ulicama i da optimizuju korišćenje mikromobilnosti, ukazuje “Mekinzi”.
Operateri masovnog javnog prevoza, da bi omogućili da putovanja zadovolje njihove korisnike, mogu da obezbede namenski prostor u autobusima i vozovima za prevoz mikromobilnih vozila. Ta strategija će takođe pomoći da se poveća baza korisnika i za operatere masovnog javnog prevoza i za mikromobilnost.
Gradovi, piše u analizi istraživanja, kada biraju firmu za javne usluge mikromobilnosti, trebalo bi da favorizuju preduzeća koja imaju širok portfolio vozila i usluga i da istinski razumeju potrebe lokalne mobilnosti. Gradovi mogu promovisati rast mikromobilnosti i instaliranjem infrastrukture za vožnju, parkiranje i punjenje baterija tih vozila, koja obuhvata više vrsta mikromobilnosti i uz to olakšava transport.
Iako vlasti mogu pomoći uredjivanjem bezbednih koridora mobilnosti za sve oblike takvog transporta, one najpre moraju osigurati javnu podršku svih koji tuda redovno putuju, ukazuje “Mekinzi”.
