U Srbiji je veći procenat gojaznih ljudi i dece, ali tema zdrave ishrane sve više interesuje gradjane koji čitaju deklaracije na proizvodima, istaknuto je na panelu “Vaš slovni putokaz do zdravije ishrane”, u organizaciji kompanije Delez.
Predstavnica Sektora za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu Ministarstva zdravlja, Maja Prlinčević, ocenila je da je zabrinjavajući porast gojaznosti, ali da je Minsitarstvo zdravlja prepoznalo taj problem.
“Radjena su tri istraživanja i na osnovu svega biće uradjen Vodič u saradnji sa Institutom za istraživanje i razvoj dobrih praksi. Svaki vodič će imati primarna, sekundarna i terciralna ustanova, kako bismo mogli da edukujemo lekare da se bave posledicama kao što je gojaznost”, izjavila je Prlinčević.
Navela je da u Srbiji i deca postaju sve gojaznija.
Menadžer za održivost i zaštitu životne sredine Delez Srbija Jovan Todorić podsetio je da je ta kompanije ceo asortiman privatne robne marke obeležila “Nutri-skor (Nutri-score) semaforom” koji predstavlja inovativni putokaz za kupce i pomaže im da izaberu nutritivno vredne, izbalasirane proizvode.
“Nutri-skor obeležje se nalazi na prednjoj strani proizvoda i sastoji se od pet slova, od A do E, i od pet boja, od tamnozelene do crvene boje. On daje smernice našim kupcima da lakše biraju izbalansirane i zdravije proizvode”, rekao je Todorić.
Prateći slovne oznake prilikom odabira artikala kupac na jednostavan način može da dobije informaciju o njihovom nutritivnom kvalitetu, jer slovo i boja upućuju na odnos makronutrijenata proizvoda.
Todorić je dodao da istraživanje koje je sprovela ta kompanija pokazuje da gradjane Srbije sve više interesuje pitanje zdrave ishrane: “Naše istraživanje, radjeno na oko 1.000 ispitanika, pokazuje da oko 41 odsto ispitinaka prepoznaje nutri skor”.
Oko 80 odsto ispitanika koji prepoznaju “Nutri-skor” sistem obeležavanja smatraju da je inovativan, dok 91 odsto njih reklo da je ovakav način obeležavanja proizvoda jedinstven.
Kod oko 58 odsto ispitanika “Nutri-skor” oznaka ima uticaj na kupovinu namirnica, manje od polovine bi kupovalo proizvode sa svim oznakama, a gotovo 90 odsto ljudi koji imaju osnovne informacije o tom sistemu smatra da je potrebno i da drugi brendovi uvedu ovaj način obeležavanja proizvoda.
Todorić je istakao i da je za kompaniju Delez Srbija zdravija ishrana strateška tema i da ona teži da kupcima obezbedi zdraviji izbor i transparentnost prilikom kupovine.
Nutricionistkinja Ivana Mišić je kazala da su kao glavnu prepreku na putu ka zdravijoj ishrani gradjani istakli nedostatak vremena, a zatim i novac.
“Moja uloga je da svakom pojedinačno oduzmem izgovore i prilagodim ishranu načinu života, ali većina ljudi mi se obraća kada već dodje do zdravstvenog problema”, rekla je Mišić.
Ona je naglasila da treba obučiti gradjane o zdravoj ishrani i povećati broj nutritivno kvalitetnijih proizvoda da bi ljudima to bio prvi izbor.
“Sve veći broj mladih ima zdravstvenih problema digestivnog, kardiovaskularnog sistema, masti u krvi, šećera, dijabetesa, insulinske rezistencije… Ti problemi su se ranije javljali kod starije populacije, a sada se češće javljaju kod mladih”, navela je Mišić.
Predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS) Maja Anokić je rekla da ljudi generalno čitaju deklaracije, jer neko kupuje proizvod prvi put, neko ima zdravstvenih problema, a roditelji ih čitaju zbog male dece.
“Svaki obrok može da se isplanira da stane u potrošačku korpu, samo je razlika u tome što za zdraviji način ishrane zahteva malo vremena i malo plana”, rekla je Anokić.
