Ne zaboravimo slobodu, poručio je reditelj Emir Kusturica otvarajući 15. Međunarodni festival muzike i filma Kustendorf u Drvengradu na Mokroj Gori, podsećajući da je antifašizam 1941. godine preseljen iz Bosne i Hercegovine na Taru. Kako se dogodilo da u poslednjih 40 godina izgubimo slobodu Kusturica je prikazao kroz paralelu sa filmom “Šta su to oblaci” koji je bio omaž italijanskom režiseru Pjeru Paolu Pazoliniju čije teme su i danas aktuelne. Festival traje do 10. maja, a za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmičiće se 15 filmova – 13 igranih i dva dokumentarna.
Ovogodišnji slogan, Razdiruća i čudesna lepota stvaranja, inspirisan je Pazolinijevim stvaralaštvom kojim je otvoren festival. Kusturica naglašava da se sloboda savremenog čoveka rastopila u percepciji u kojoj je io neoprezan, a posledjni gubitak desio se “nakon proizvodenog virusa kovid 19”.
Kako se to desilo? Šta se dogodilo u poslednjih četrdeset godina da tu slobodu izgubimo? Kako je moguće da je jedna percepcija sveta izgubljena zauvek? S jedne strane, to je naša posvećenost tehnologiji i taj gubitak slobode je u ovom Pazolinijevom filmu plastično izražen uz pomoć slika ljudi koji su obučeni kao lutke. Danas živimo u vremenu koje možemo nazvati nevremenom. To su zla vremena u kojima nemamo nekoga kao Pazolini da nam osvetli put. Ako je kovid 19 prekinuo za trenutak ovaj festival, mi ćemo se truditi da u budućnosti pomeramo termine tako da ne izgubimo čitavu godinu, rekao je Kusturica uz napomenu da je prvi antifašista u svetu bio Draža Mihajlović nazivajući Taru srpskom slobodnom planinom.
Baš kao što junaci Pazolinijevog kratkometražnog filma na kraju završavaju na smetlištu kao lutke pitajući se šta su to oblaci, Kusturica vidi kao potencijalnu posledicu najnovijih dešanja u Ukrajini. Pazolini je, kaže, bio ubijen jer je otišao daleko u dubinu ljudske duše baš kao što je ubijen čovek koji je potvrdio da je virus kovid 19 proizveden.
Ne smemo biti lutke, već naći put do slobode. Četvrta industrijska revolucija traje u civilnoj jedinci u necivilnom društvu. Oni imaju toliku autonomiju da jedni drugima ne predstavljaju ništa. Šta to znači? To znači moždani impulsi, a to znači, kao u ovom filmu, upravljanje ljudskom sudbinom. U SAD imamo Ministarstvo istine. Zašto imamo takvo ministarstvo? Zato što traje formiranje velike svetske vlade i njeno prvo ministarstvo je Ministarstvo zdravlja. Ne zaboravimo slobodu, poručio je Kusturica.
Studenti Savremenog teatra izveli su plesnu predstavu “Beg” po motivima Pazolinijevog filma u saradnji sa rediteljem Milanom Neškovićem.
Prikazan je i film Paperje, egipatskog režisera Omara El Zohairija koji je dva puta nagrađivan na “Kustendorfu”, a u Kanu je dobio glavnu nagradu filmskih kritičara.
Moj film je blizak radu Kusturice i Pazolinija. Sećam se škole filma u Egiptu pre 20 godina kada su deo nastave bili Pazolinijevi filmovi. Tada nisam ni sanjao da će njegovi filmovi biti moderni i danas, rekao je El Zohairi.
Festival traje do 10. Maja, a za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmičiće se 15 filmova – 13 igranih i dva dokumentarna. Kusturica je ranije najavio da će priznanje “Stablo života” biti dodijeljeno glumcima Petru Božoviću i Toniju Servilu.