Izazov je bilo pisati u ženskom rodu, a da to ne bude promašaj, ja sam to uspeo sa mojim novim trećim romanom Ćerka Sunca, poručio je užički pisac Andrija Terzić na promociji u Užicu. On kaže za Radio Lunu da je Ćerka Sunca sinonim za Srpkinju koja je uspela da se odurpe pritisku života na Zapadu i zadrže autentični “kod sa ovih prostora”. Tako se rodio lik Senke Pavlović iz Belog Polja, sa Kosova i Metohije. Podršku za roman dobio je od manastira Visoki Dečani gde je najavio jednu od sledećih promocija.
Glavni lik je devojčica iz Belog Polja koja je nestala sa 11 godina za vreme bombarodavanja, ali se kasnije pojavljuje u Americi gde se školuje i radi u centralnoj obaveštajnoj službi CIA. Terzić kaže da je glavna ideja bila pisati u ženskom rodu što je ujedno bio i najveći izazov jer nema mnogo autora koji su to uradili.
Jedino bi Dučić bolje poznavao žensku prirodu još da je imao komunikaciju preko inrterneta ne bi mu bilo kraja. Meni je internet dosta pomogao da kroz komunkicaiju sa ženama uđem u ženski lik. Svaki autor unosi deo svoje bigorafije u roman, tako sam i ja. To su neki moji momenti i mesta gde sam bio kao što je Miami beach, koncert Šade u Berlinu ili Parizu, Vimbldon…, kaže užički pisac.
Senka je, naglašava Terzić, sinonim za Srpkinju koju je Zapad pokušao da preobrati dok nije videla tablu rodnog Belog Polja i slomljen spomenik svoje majke.
Srbi imaju, što je naveo pesnik Neven Milaković, taj neki “kod” da i kad ga preobratiš on može u jednoj sekundi da se restartuje. Kad ga dovedeš u tu situaciju da taj “kod” mora biti primaran onda se to pokaže. Nekim narodima to deluje kao bezobrazluk, ali nije. Ipak mora da se pročita roman jer je on sublimacija svega, kaže Terzić.
Podršku za izdavanje romana dobio je od manastira Visoki Dečani za koje se vezuje Car Dušan i njegov otac, tamničenje i oslepljenje, vraćanje vrednostima, silina i veličina države…
Ona u sred romana dolazi u manastir na koji gleda kao običan kamen, pa onda treći put dolazi i to gleda malo drugačije, a četvrti put ako dođe možda zauvek i ostane, dodaje on.
U stvaranju romana velika pomoć mu je bila Nada Mirić iz Belog Polja sa kojom je satima provodio u razgovorima o tom mestu tokom policijskog časa.
Jedne večeri mi je posalo poruku da piše roman o devojci koja je rođena u Belom Polju kod Peći, a ja tamo imam kuću. On je meni opisivao sve staze, kuće, familije, crkve, sve kao da je bio dole, a nikada nije bio i opisuje Ćerku Sunca, a to se zaista desilo 2004. kada je bio onaj pogrom. Ta Senka je zaista postojala, iako je drugo ime, onje sve to već imao sređeno, ja sam pomogla samo sa nekim detaljima. Roman će biti kao polava, taklo će se prosuti, da će biti popularan, rekla je Ćirić.
Prišao sam istraživački svemu. To je bilo guglanje, traženje ljudi, inerjvuisanje koji žive tamo. Usput sam se zaljubio u to mesto. Ako se hvatam nekog posla radim ga do kraja, dodaje Terzić.
Posle tri romana, on kaže da kod sebe primećuje veliku razliku u pisanju.
Što pisac više piše sve je bolji u svakom sledećem romanu, ali ovaj je nekoliko stepenika iznad. Profesorka Mira Blagojević mi je govorila da radim fikciju što je ogromna razlika u odnosu na prethodna dva romana i videćemo šta kaže publika, kaže Terzić.
Sledeće promocije su u Beogradu, Podgorici, Dečanima, Čikagu, Americi i možda Africi i Kejptaun.
