Zimzelene biljke smrče su posadili na novom kružnom toku na Zlatiboru njegova ekselencija Kun Adam, ambasador Belgije u Srbiji, direktor SRBATOM-a Slađan Velinov i predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović.
Predsednik opštine Čajetina je napomenuo da je zaštita životne sredine na vrhu prioriteta lokalne samouprave i države, ali i da planine treba da budu najbolji primeri dobre prakse u očuvanju prirode.
– Ako mi u brdsko—planinskom području ne vodimo računa o zaštiti životne sredine, ne mogu ni niže sredine i gradovi u podnožju biti čisti. Na ovaj način želimo da podignemo svest građana, investitora, turista, da moramo što više sredstava, energije i volje da uložimo u zaštitu životne sredine, napomenuo je Stamatović istakavši da je cilj i ideja da u naredne dve godine Čajetinu proglase za prvu ekološku opštinu u Srbiji.
Ukazavši da je i dalje u javnosti prisutna negativna kampanja oko uticaja gradnje i u razvoja Zlatibora na životnu sredinu, Stamatović je podsetio da je 1,5 odsto teritorije opštine Čajetina pod građevinskim objektima od 647 kvadratnih kilometara ukupne površine.
– Sigurno je možda nekih 20 odsto površine Zlatibora više pod rastinjem nego što je to bilo pre 20 godina, rekao je predsednik opštine Čajetina spomenuvši da su i investitori u obavezi da sade zelenilo na građevinskim parcelama i da u proseku, na svom prostoru, zasade najmanje 20 sadnica.
Čajetina je 21 lokalna samouprava u Srbiji u kojoj su zasadili drveće u okviru projekta Zelena Srbija, prema navodima Velinova, u nameri da očuvaju prirodne lepote.
– Zlatibor važi za jednu od najpopularnijih turističkih destinacija u Srbiji, nadaleko poznatoj po svojoj prelepoj prirodi i gustim četinarskim šumama. Bogatstvo Zlatibora, međutim, nije samo prelepa priroda već i ljudi koji se trude da neguju i očuvaju lepotu planine, ukazao je direktor Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije.
Sadnji su se priključili i radnici KJP Zlatibor i učenici čajetinske škole Dimitrije Tucović, članovi ekološke sekcije i Eko patrole.
Kun Adam: Izazovi i zagađenje ne poznaju granice
Ambasador Kun Adam je istakao značaj prisustva mladih na sadnji koja je, prema njegovim navodima, simbolična, ali značajna kao poruka budućim generacijama da postanu deo globalne akcije očuvanja životne sredine.
– Verujem da ovaj projekat Zelena Srbija deo onoga što u EU nazivamo Zelena agenda, rekao je ambasador Kun istakavši da zagađenje nema granice i podsetivši da je otvoren Klaster četiri, te da Evropska unija i finansijski podržava Srbiju i njen privatni sektor da se uključe u Zelenu agendu i investiraju u zaštitu životne sredine.
Srbija otvorila EU pregovarački Klaster 4 – Zelena agenda i održivo povezivanje
Kun Adam je podsetio da su članice Evropske unije potpisnice Pariskog sporazuma, ali i da se svakodnevno suočavaju sa posledicama klimatskim promena.
– U Belgiji smo prošle godine imali ozbiljne poplave kao vi u 2014. godini(…) Nema vremena za bacanje, moramo delovati odmah i brzo. Temperature rastu iznad očekivanja, napomenuo je ambasador Belgije u Srbiji istakavši da je bolje delovati preventivno, pa i sadnjom, umesto rešavati posledice nakon štete.
Ambasador Belgije je ukazao da u toj državi kolektivnim naporima pokušavaju da pošume što veći deo teritorije, posebno severa čiji je deseti deo teritorije pod šumama, za razliku od trećine juga bogatog šumama.
Istakavši da je agresija Rusije u Ukrajini ukazala na ranjivost država i na povezanost životne sredine i energetike, ambasador Kun Adam je poručio da povećana, održiva upotreba obnovljivih izvora energije i intezivnija saradnja na iskorišćenju energija vode, vetra na severu i sunca na jugu mogu umanjiti zavisnost država od fosilnih goriva i povećati otpornost na šokove.
