U Srbiji su hrana i bezalkoholna pića najskuplji u regionu, a medju članicama Evropske unije cene tih proizvoda najviše su u Luksemburgu, prema podacima evropske agencije za statistiku Eurostat.
Cene robe široke potrošnje i usluga u Srbiji su na nivou od 60 odsto proseka EU, pokazuju podaci Eurostata za 2021. godinu.
Hrana i piće su za 15 odsto jefitniji od evropskog proseka, ali su skuplji nego u Albaniji (82,6 odsto od proseka EU), Crnoj Gori (81,5 odsto), Bosni i Hercegovini (78,4 odsto) i Severnoj Makedoniji (64,2 odsto).
Srbija takodje ima najviše cene elektronskih uredjaja u regionu i EU, za 19 odsto više od evropskog proseka, a u Evropi su ti proizvodi skuplji jedino na Islandu i u Norveškoj.
Što se tiče električne energije, gasa i drugih vrsta goriva, cene u regionu su približno iste i više nego duplo niže od proseka EU.
Cene alkohola i duvana u Srbiji su na 68,5 odsto evropskog proseka, a cene odeće i obuće su nešto niže od proseka EU (oko 93 odsto).
Severna Makedonija ima najjeftiniji alkohol i duvan u Evropi, a Crna Gora najjeftinija lična prevozna sredstva.
Medju članicama EU, Danska i Irska su najskuplje kada su u pitanju cene robe široke potrošnje i usluga, koje su za 40 odsto više od proseka EU, a iza njih su Luksemburg (132 odsto evropskog proseka), Švedska (128 odsto) i Finska (126 odsto).
Najniže cene robe i usluga imaju Rumunija i Bugarska, na nivou od 56 odsto proseka EU, i Poljska (60 odsto).
Kada su u pitanju hrana i bezalkoholna pića, najskuplji je Luksemburg, gde su cene tih proizvoda za 25 odsto više od proseka u članicama EU. Iza Luksemburga su Danska i Irska, a najjeftinije su Rumunija, sa 69 odsto proseka EU, i Poljska (72 odsto).
Najveće razlike u cenama su u ugostiteljstvu, kao i alkohola i duvana.
Restorani i hoteli u Danskoj su čak 3,4 puta skuplji nego u Bugarskoj, gde su cene više nego duplo niže od evropskog proseka.
Alkohol i duvan su u Irskoj duplo skuplji od proseka EU, u Finskoj za 73 odsto, u Švedskoj za 36 odsto, a najjeftiniji su u Bugarskoj (64 odsto proseka EU), Poljskoj (72 odsto) i Madjarskoj (79 odsto).
Velike razlike u cenama su posledica različitog oporezivanja ovih proizvoda.
Članice EU se manje razlikuju po cenama odeće, pri čemu su cene najniže u Bugarskoj, 24 odsto manje od proseka, a najskuplje u Danskoj, 34 odsto veće od proseka.
Po cenama ličnih prevoznih sredstava, koja uključuju automobile, motocikle i bicikle, Danska je takodje najskuplja (138 odsto), a Poljska najjeftinija (81 odsto).
U Poljskoj su najjeftiniji i elektronski uredjaji (televizori, audio-vizuelni uređaji, računari i računarska oprema), čije su cene za 12 odsto niže od proseka EU, a najskuplji su u Holandiji, za 13 odsto iznad proseka.
Električna energija, gas i goriva najskuplji su u Danskoj (131,8 odsto), a najjeftiniji u Madjarskoj (47,7 odsto).