Pogodni su uslovi na Zlatiboru za osobe alergične na aeropolen, saopštili su iz Agencije za zaštitu navodeći rezultate merenja alergenog polena u okviru državne mreže monitoringa.
Prema podacima SEPA na Zlatiboru su od 5. do 11. septembra zabeležene niske koncentracije aeropolena koprive, kiselice, čempresa, pelina, štireva, dok je tokom 5. septembra bila umereno visoka koncentracija polena ambrozije koja može da izazove alergijske reakcije kod osetljivih.
Korovska biljka ambrozija, koja cveta od jula do oktobra, zadaje najviše problema osetljivim, zbog čega su iz Agencije za zaštitu životne sredine tokom avgusta apelovali na suzbijanje te korovske biljke, pa i na Zlatiboru.
Neznatno povećanje broja polena ambrozije je zabeleženo tokom avgusta na Zlatiboru, ali prema navodima iz SEPA, daleko ispod vrednosti u drugim gradovima Srbije.
Predočivši da su u avgustu bili aktuelni aeropoleni drveća, trava i korova, koordinatorka monitoringa alergenog polena Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine je ukazala u mesečnom izveštaju da su tokom avgustu na Zlatiboru najveći broj dana cvetale kopriva(31 dan) i ambrozija(29 dana).
Prema podacima iz mesečnog izveštaja za avgust, štirevi su se pojavili 19 dana, koliko je tokom avgusta na Zlatiboru cvetao i pelin. Konoplje su imale cvetanje 14 dana, trave su cvetale 12 dana, borovi tokom šest, bokvica četiri dana.
Merno mesto za merenje aeropolena u vazduhu se nalazi kod auto-kampa na Zlatiboru od prošle godine, dok je prethodno, od 2013. godine, klopka za polen, za merenja u radijusu od 50 kilometara, bila kod meteorološke stanice na Zlatiboru.
Ove godine prva polenova zrna u vazduhu na području Čajetine SEPA je registrovala 27. aprila, kada je započeto ovogodišnje uzorkovanje.
Agencija za zaštitu životne sredine sistematski prati koncentracije alergenog polena u vazduhu 24 biljne vrste u oko 30 mernih mesta Srbije u okviru državne mreže monitoringa, u Zapadnoj Srbiji- jedino na Zlatiboru.
- Vrednosti koncentracije polena u vazduhu mere se na visini 15m iznad površine tla. Vremenski period kontinuiranog uzimanja uzoraka počinje početkom februara i traje do prvih novembarskih dana, mada u zavisnosti od vremenskih uslova ovaj interval može da varira, navedeno je u izveštaju SEPA za Zlatibor i okolinu.
Prema kalendaru SEPA, korovi cvetaju od polovine jula do novembra.
- Povećava se broj biljnih vrsta koje se oprašuju vetrom i tako otpuštaju polen sa alergenim potencijalom, ukazala je u izveštaju Mirjana Mitrović podsetivši da je polen biljaka za čoveka jedan od najznačajnijih alergena u vazduhu.
- Polenova zrna kod više od 20% ljudske populacije (svaki peti čovek) izazivaju alergijske reakcije (bronhitis, konjuktivitis, dermatitis, polenska kijavica), dok u slučaju dugotrajnog i višegodišnjeg izlaganja visokim koncentracijama jedan deo ljudske populacije oboleva od hroničnog bronhitisa i bronhijalne astme. Zagađenost vazduha u urbanim, industrijskim sredinama doprinose pojačanom alergijskom dejstvu aeropolena, ukazala je koordinatorka monitoringa alergenog polena iz Agencije za zaštitu životne sredine podsetivši da je na osnovu srpskog Zakona o zaštiti životne sredine polen okarakterisan kao zagađivač emitovan iz prirode zbog, pre svega, negativnog i štetnog uticaja na zdravlje ljudi.
Negativan uticaj na zdravlje ljudi koji izaziva polen pojedinih biljnih vrsta, kako je prenela SEPA, svrstava te čestice u prirodne zagađivače vazduha.
- Koncentracija polena biljaka u vazduhu zavisi od niza faktora koji vladaju u prirodnim staništima i urbanim sredinama. Veoma je važno poznavanje vremenske i prostorne distribucije, kao i vrste aeroalergenog polena, kako bi se stanje pratilo i izdavalo putem izveštaja o stanju polena, prognoza za naredni period, kao i formiranje kalendara polena. Ovi podaci su namenjeni: prevenciji kod senzibilisanih osoba, kao pomoć u efikasnijem lečenju pacijenata u zdravstvenim institucijama, poboljšanju rada komunalnih i urbanističkih službi na uništavanju trava i korova koje su uzročnici alergijskih bolesti, boljem sagledavanju potrebe uvođenja zakonske regulative, uključivanju i međunarodnu saradnju, jer su problemi aeropolena ne samo lokalnog, regionalnog nego i globalnog karaktera, navela je Mirjana Mitrović u izveštaju SEPA.
Kontinuirano merenje koncentracije polena u vazduhu je preporučila Svetska zdravstvena organizacija kao način pomoći osobama alergičnim na polen.
- Na neophodnost monitoringa polena suspendovanog u vazduhu ukazala je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) zvaničnim zaključcima sastanka na temu Phenology and Human Health:Alergic Disorders koji je održan u Rimu 2003.god. WHO potvrđuje da je aeropolen bitan uzročnik alergijskih reakcija tokom poslednjih 50 godina a rezultati monitoringa aeropolena omogućavaju proučavanje, prevenciju, dijagnostikovanje, pa i lečenje polenskih alergija, navedeno je u mesečnom izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine uz podsećanje na upozorenje Svetske zdravstvene organizacije da će različite vrste alergijskih reakcija kod ljudi biti bolest savremenog čovečanstva u 21. veku.
Podsetimo, predstavnici nacionalnog udruženja Alergija i ja tokom posete Užica u aprilu su poručili osobama koje imaju probleme sa alergijama da im se obrate radi psihološke i stručne podrške.
