Prema najnovijim navodima iz Ministarstva zašite životne sredine, u prvoj polovini 2023. godine počeće izgradnja regionalnih sanitarnih deponija i prateće infrastrukture za tretman otpada u Valjevu, Užicu i Pirotu, dok će druga faza obuhvatiti Novu Varoš, Rašku, Sremsku Mitrovicu i Sombor u okviru infrastrukturnih projekata koji će biti finansirani iz kreditne linije EBRD i Francuske razvojne agencije.
Za devet meseci 2022. godine u Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko u Užicu je dopremljeno ukupno oko 71 673 tone otpada iz devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga, a ukupno od 2011. godine više od 864 625 tona komunalnog otpada.
Dok najviše deset odsto ukupnih količina otpada uspevaju da spasu od zatrpavanja na deponiji, a zarad dalje iskorišćenja, oko 90 odsto pristiglih ukupnih količina deponuju, trenutno na privremenom odlagalištu na regionalnoj sanitarnoj deponiji udaljenoj oko šest kilometara od gradskog trga u Užicu.
Vršilac dužnosti direktora JKP Duboko Momir Milovanović potvrdio je i na 21. sednici užičke skupštine da mesta za otpad više nema.
- Projektovani kapaciteti deponije, koji su bili predviđeni u toku njene izgradnje i korišćenja, nažalost su popunjeni. Kada pričamo o privremenom odlaganju, pričamo o odlaganju iznad dozvoljenih projektovanih kvota na samom telu deponije, ukazao je Milovanović.
Viši savetnik za zaštitu životne sredine u Regionalnoj razvojnoj agenciji Zlatibor Miloš Radojević, gostujući u emisiji Odgovor na TV Lav, predočio je da je studija predizvodljivosti izgradnje regionalne sanitarne deponije Duboko pokazala da će deponijski prostor biti popunjen za 12 godina ukoliko izostanje tretiranje otpada na bilo koji način.
- Projektovani kapacitet deponije je milion tona, a gore je trenutno deponovano nešto preko 900 000 tona otpada. Znači da ima jako malo prostora i on je više teorijski nego što je praktičan imajući u vidu da je deponija tako konfigurisana da je vrlo opasno na poslednje etaže otpad deponovati zbog statike otpada i nagiba terena, predočio je Radojević.
Prema navodima iz ovogodišnjeg Programa poslovanja JKP Duboko, zacevljenjem Turskog potoka i stabilizacijom i proširenjem tela deponije bio bi u potpunosti eliminisan potencijalni rizik ugrožavanja stabilnosti postojećeg tela deponije usled zemljotresa ili nepromenjene dinamike odlaganja otpada.
Projekti su u izvođačkom stanju, u decembru prošle godine je potpisan i ugovor o ulaganju u proširenje i modernizaciju RCUO Duboko vredan 17 miliona evra, ali građani Užica i dalje čekaju da najave iz Dubokog o neprepoznatljivom izgledu regionalnog centra za 36 meseci postanu i stvarnost.
- U toku je prevođenje svih projekata na engleski jezik. To su obimna dokumenta, a nema dovoljno ljudi koji će da prevedu na engleski jezik da bi mogla javna nabavka da se sprovede na engleskom jeziku. Nadamo se da će do kraja ove godine i biti prevedeni i da se objavi nabavka ko će biti izvođač radova i nadzor na tim projektima, kazao je Milovanović na sednici užičke skupštine.
Radojević je ukazao da je jedini način uštede deponijskog prostora povećanje udela otpada koji se reciklira, ponovno upotrebljava, spaljuje u cementnim pećima.
Prema podacima JKP Duboko za prvih devet meseci 2022. godine, nakon ulazne kontrole kvaliteta primarno selektovanog otpada je priznato ukupno oko 1 900 tona, što je 47,97% od ukupno prijavljene količine primarno selektovanog otpada koja iznosi više od 3 961 tone.
Zbog visokog nivoa nečistoća u prijavljenom primarno selektovanom otpadu, Duboko nije priznalo da je ove godine radzvojeno na mestu nastanka 1 095 tona otpada iz grada Užica.
Nisu priznali ni gradu Čačku više od 794 tone otpada kojeg su za devet meseci prijavili kao primarno selektovan, te oko 144 tone iz opštine Bajina Bašta i oko 26 tona prijavljenog primarno selektovanog otpada iz Arilja.
Podsetio je i Milovanović da u devet lokalnih samouprava u regionu Dubokog nije u potpunosti zaživela primarna selekcija otpada na mestu nastanka.
- Zakonska obaveza građana, svih koji generišu otpad, jeste da otpad razvrstavaju na mestu nastanka i da ga tako u komunalnu infrastrukuru i odlažu, napomenuo je vd direktora JKP Duboko.
Na prvom razgovoru stručne javnosti o otpadu kao resursu, održanom početkom novembra na Beloj Zemlji u organizaciji RRA Zlatibor, navedeno je da je u toku izrada studije izvodljivosti koja treba da pokaže ekonomske aspekte i predloži tehnologiju za postrojenja za proizvodnju alterntivnih goriva u regionu Duboko.
Navedeno je i zapažanje da grad Užice i njegovi stanovnici trpe najveći negativni uticaj dominantnog deponovanja otpada i dosadašnjeg načina upravljanja otpadom, a bez adekvatnog ekonomskog obeštećenja za to.
Zapazila je stručna javnost i da politika cena komunalnih usluga nije tržišna ni razvojna i da se lokalne samouprave osnivači ne odnose zaštitnički i konstruktivno prema svom Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko.