Vernici srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju jednog od najvećih hrišćanskih svetaca, Svetog Nikolu Čudotvorca. Skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara.
Sveti Nikola rođen je u gradu Patara, u oblasti Likija u Maloj Aziji, od oca Teofana i majke None, za vreme vladavine rimskog cara Valerijana. Od ranog detinjstva, Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, koji je bio arhiepiskop, imenovao za sveštenika grada Mira.
U narodu se veruje da Sveti Nikola, noć uoči praznika, obilazi dobru decu i deli poklone. I danas mnogi mališani čiste svoje cipele i stavljaju ih u prozore, očekujući dar od sveca.
U nekim krajevima održao se običaj darivanja dece na sutrašnji praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Prema tradiciji, danas nikako ne valja da se pere veš, čisti kuća i rade bilo kakvi kućni poslovi.
Sveti Nikola je crveno slovo čiji datum se ne menja, a slavi se 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada smrti svetitelja 343. godine nove ere.
Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine iz Mira u Likiji prenete u Bari u Italiji, i položene u Crkvu Svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala česta destinacija hodočasnika. Tri godine nakon toga, stanovnici Barija su u čast Svetog Nikole podigli raskšnu crkvu.
Kako bi godina pred nama bila plodna i berićetna, ko je propustio da na Svetu Varvaru, pre dva dana, poseje božićnu pšenicu, može to učiniti na danas, na Nikoljdan.
