Za izbor zanimanja kaže da se nikad nije dovodilo u pitanje da li time treba ili ne treba da se bavi. Modni dizajner Tamara Toskić zašla je u svaki stvaralački segment i praktično odradila od početnog crteža do tehničkih skica, nabavke materijala, pravljenja krojeva, probi i šivenja, jer bez toga ističe, nema kvalitetnog i uspešnog komada garderobe. Ova mlada dizajnerka se na jednom delu životnog puta veoma uspešeno bavila i osvajala medalje u borilačkoj veštini MMA, ali ne krije da ju je umetnost osvojila i sport je ostavila u prošlosti.
Tamara Toskić je diplomirala na odseku za modni dizajn – savremeno odevanje na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i trenutno je na master studijama na Fakuletu primenjenih umetnosti. Ove godine je u Užicu i na Zlatiboru imala izložbu modnih ilustracija.
Rad, mnogo učenja, stvaranja, kreiranja karakterišu jedan put ozbiljnog modnog dizanjera.
–Oni koji misle da je ovo jedan lep i lagan posao greše. Potrebne su godine učenja i praktičnog rada. Najlepše od svega mi je što mogu kako psihički tako i fizički da se unesem i posvetim celom procesu stvaranja.Takođe jedna od lepših prednosti ovog posla jeste što si veći deo vremena okružen kreativcima koji konstantno stvaraju, željni novog znanja i uvek u potrazi za novim idejama, energija i strast koja nas vezuje za ista interesovanja, modu i umetnost generalno, kaže Toskić.
Ističe da se nikada nije zapitala što je odlučila da postane modni dizajner.
–Nikad se nije ni dovodilo u pitanje da li time treba ili ne treba da se bavim. Imala sam tu privilegiju da ni jedne sekunde u životu nisam morala da razmišljam o tome šta bih smogla ili trebala da budem. Rodila sam se sa odgovorom, saumouvereno ističe Toskić koja je u Užicu završila Umetničku školu.
Objasnila je da je talenat kad se bez reči jasno izražavate, a tehnika koju izaberete je rukopis koji ste uvežbali kako bi ste se jasnije izrazili.
–Trenutak kada posmatrača moja slika nasmeje, opusti, trgne ili ih natera da se zapitaju, taj rukopis dobija na svojoj autentičnosti, navodi Toskić koja je bila prva na listi nakon prijemnog ispita za upis na Fakultet primenjene umetnosti.
Da bi se stvorio uspešan odevni komad, potrebno je upoznati svaki korak od početka do kraja.
–Ako se mislite ozbiljno baviti bilo kakvim poslom, a ovo je i te kako krvav posao, onda se morate držati određenih postulata. Neophodno je znati kako funkcioniše ceo proces od početka do kraja, što podrazumeva prisutnost, zalaganje i učestvovanje u svakom od tih segmenta u stvaranju. Od početnog crteža do tehničkih skica, nabavke materijala, pravljenja krojeva, probi i šivenja. Znanje i informisanost ubrzavaju proces i čine rad produktivnijim, navodi Toskić.
Autentični su mi, rekla je Toskić, orginalni i unikatni odevni komadi, a neophodni su udobni i funkcionalni.
–Mislim da svi u ormaru imamo po jedno od navedenog. Trenutno sam u fazi eksperimentisanja. Privlače me jednostavne, svedene forme i nežne nijanse, ali u istoj meri, nekad čak i više, otkačenije forme i upadljive drečave boje i dezeni nalik mojoj diplomskoj kolekciji. Još uvek nisam pronašla inspiraciju u balansu navedenih suprotnosti, mada se u jednom trenutku možda i pomire, kaže Toskić i ističe da veliku zahvalnost za pomoć i naučeno duguje profesoru Dragoljubu Kaplanoviću.
Ilustracije su obeležile izložbe kojima se predstavila u Užicu i na Zlatiboru. Ona objašnjava da joj je ilustracija pomogla da svoje kolekcije učini još atraktivnijim, zanimljivijim i zainteresuje posmatrača.
Bavila se četiri godine veštinom MMA, koja je kombinacija nekoliko borilačkih veština. Bila juniorska prvakinja Srbije, takmičila se i osvajala medalje i u inostranstvu, a onda je ipak odlučila da je moda njen prvi izbor.
–Tražila sam način na koji se mogu osloboditi viška energije, a opet da je spojim sa nečim inspirativnim što će me motivisati da konstantno testiram granice sopstvene izdržljivosti. Uvidela sam koliko moja spremnost ne mora zavisiti samo od fizičke spreme već i mentalne stabilnosti i raspoloženja, samim tim naučiš kako da iste osećaje kontrolišeš i na kraju primeniš u svakodnevnim životnim situacijama. To je sport koji te uči da nema napredovanja u zoni komfora, takmičenja te uče suočavanju sa strahovima, a treninzi tome da konstantno težiš pomeranju sopstvenih granica. Borilačke veštine su mnogo više od sporta, navodi Toskić.
