Danas se slavi srpska Nova godina, a u kalendaru je 14.januar obeležen crvenim slovom. Istog dana je i slava Sveti Vasilije veliki koju brojni Srbi proslavljaju kao krsnu slavu.
Sveti Vasilije Veliki arhiepiskop Kesarijski rođen je u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio je 15 godina u Atini filozofiju, retoriku, astronomiju i sve ostale svetske nauke tog vremena. U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio je episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a svoj zemni živit je završio sa napunih 50 godina od rođenja. U crkvenoj službi naziva se pčelom crkve Hristove, koja nosi med vernima i žaokom svojom bode jeretike.
Sačuvana su njegova mnogobrojna dela – bogoslovska, apologetska, podvižnička i kanonska a isto tako i služba, nazvana po njegovom imenu. Ova služba služi se 10 puta u godini, i to 1. januara, uoči Božića, uoči Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta osim Cvetne, na Veliki Četvrtak i na Veliku Subotu.
Bio je veliki pobornik Pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve. Sveti Vasilije Veliki se mirno se upokojio 1. januara 379. godine.
Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji. U nekim krajevima se ponavljaju običaji koji su vezani za Božić.Na Mali Božić, naime, ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi bi trebalo da bude glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana. U nekim krajevima se na taj dan spaljuju ostaci badnjaka.
U nekim mestima u Vojvodini do danas se zadržao običaj da se na raskršćima pale vatre. Veruje se da ima čistilačko dejstvo, i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić.
Kao što se za Božić mesi česnica, za Mali Božić se mesi poseban hleb vasilica, u koji se stavlja zrnevlje mnogih žitarica, bundeve, pasulja, bobice drena – za zdravlje, i metalni novčić kao simbol bogatstva i sreće.
Srbi veruju i da bi na Mali Božić trebalo izbegavati svađe, jer, ako Novu godinu tako počnemo, svađaćemo se cele godine.
U nekim krajevima u bdenju mnoge devojke bi gatale da li će se te godine i za koga udati. Posebno je zanimljivo gatanje devojaka u Bosni. One se pre svanuća penju na tavan, zatim bace svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu udati.
U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.
