U okviru Otvorenog sastanka Javne rasprave o nacrtu Plana razvoja grada za period od 2023. do 2030. godine čuli su se različiti predlozi i sugestije iz organizacija civilnog sektora. Gordana Savić iz Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju predložila je da civilni sektor isprati izvršenje ovog dokumenta, a Marina Tucović iz Ženskog centra Užice je navela da je dokument iz ugla rodne ravnopravnosti rodno neosetljiv, ali da se nada će civilni sektor biti uključen i u izradu srednjoročnih planova.
Gordana Savić iz Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju je učestovalala u izradi ovog dokumenta kroz dve radne grupe, grupu za ljudska prava i grupu za bezbednost u zajednici. Ona je rekla da je sam taj proces ispoštovao formu, da je učestvovalo jako puno ljudi, što u suštini nije dovoljno, jer uvek postoji neko ko nije uključen.
–Što se tiče samog dokumenta smatram da je jako poželjno da bi se ovaj dokument primenjivao da nevladin sektor i u dokumentu bude naveden kao korektivni faktor, kao neko ko će pratiti izvršenje ovog planskog dokumenta, što ovog trenutka nije. Jer po meni ako neko donosi neki dokument onda zadužuje nekoga ko će to realizovati, a treba i da zaduže nekoga ko će to pratiti i oceniti prema indikatorima. Međutim ovde kako sada stoji ovaj dokument implementira grad Užice, a većnici sami sebe ocenjuju šta su uradili. Mislim da to nije ni po pravilu, ni po propisu, a nije pošteno ni po građanima, navela je Savić.
Ona je dodala da ako se to ne desi onda će biti nezavisni monitoring izveštaji koji će građane na vrlo transparentan način informisati šta je urađeno, a još više šta nije urađeno. Jer, kako je Savić rekla, u svakom planu postoji nešto što možda nije dobro planirano i ne možemo mi planirati šta će se na globalnom nivou dešavati za tri, pet, sedam godina.
–I još jedna dodatna sugestija se tiče rodne statistike i analiza koje u ovom planu, apsolutno i pored toga što je savet za rodnu ravnopravnost davao sugestije, ta statistika uopšte nije uzeta u obzir. Ne zato što možda oni koji su radili dokument nisu želeli, nego u gradu uopšte ne postoji relevantna rodna statistika. I onda ne možemo ni da kreiramo usluge koje su rodno senzitivne. Kad kažem rodno senzitivne onda razmišljam u tom pravcu da usluge na lokalnom nivou treba da budu jednako dostupne i devojčicama i dečacima, i ženama i muškarcima, i ljudima koji žive na selu i ljudima koji žive u gradu i osobama sa invaliditetom i LGBT populacijoma i drugi. E to je ono kad grad o tome razmišlja i vodi tu rodnu statistiku i onda kreira usluge prema potrebama, rekla je Savić.
Marina Tucović iz Ženskog centra Užice je navela da je ovaj centar bio deo dve radne grupe vezano za socijalu i u vezi zaštite životne sredine. Po njoj je dobro što se planiraju srednjoročni planovi, jer ovako veliki dokumenti bez njih ne znače ništa. A ono što je brine, to je implementacija ovog dokuementa.
–Pošto je Ženski centar učestovao i u prethodnoj strategiji koja ja rađena 2012. godine sa aspekta tog iskustva i onoga šta je sve planirano u toj strategiji, a gotovo ništa od toga nije urađeno, nadam se da ovaj plan neće imati sličnu sudbinu. Ipak smo se čini mi se kao društvo i kao ljudi pomerili. Ono što bih iskomentarisala iz ugla rodne ravnopravnosti, to je da je sam dokument rodno neosetljiv. Ali sačekaćemo da vidimo kako ćemo biti uključeni u izradi srednjoročnih planova, kako ćemo biti uključeni u samu implementaciju i koliko će naši dodatni predlozi i sugestije biti uključeni u sve ostalo što se tiče Plana razvoja grada, navela je Tucović.
Ona je rekla da što se tiče ekološkog aspekta za njih su važne ekonomske inicijative. U ovaj dokument je uključeno sve ono što pogađa sve građane ovog društva, to su teme koje se odnose na čist vazduh i deo koji se odnosi na upraljanje otpadom.
– U životnoj sredini u Užicu ima mnogo problema i ovako krovni dokument ne može da obradi sve probleme, ali je važno šta će se u stvari naći u srednjoročnim planovima. Ne bih volelala da srednjoročni planovi budu kreirani samo po tome koliko ima novca u budžetu, nego da se za dobre ideje traže dodatna sredstva i obezbede sredstva u budžetu, objašnjava Tucović.
Ona je dodala da inicijative Ženskog centra i drugih organizacija civilnog sektora nisu nažalost uključene kroz neke konkretne mere, ali da oni koji se na neki način bave tom merom znaju koliko je to složeni proces, znaju koliko tu toga ima da se radi. Tucović je rekla da je važno da budu prepoznati, važno je da u nekim merama postoji naznaka.
