Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) doneo je danas odluku da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 5,5 odsto.
Povećana je i stopa na depozitne olakšice na 4,5 odsto kao i stopa na kreditne olakšice na 6,5 odsto, saopštila je NBS.
“Time NBS doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije”, navodi se u saopštenju.
Današnje povećanje referentne kamatne stope je jedanaesto uzastopno povećanje počev od aprila 2022, zaključno sa kojim je ona povećana za ukupno 450 baznih poena.
“Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti”, istakla je Centralna banka.
Izvršni odbor je ocenio da su izgledi za rast svetske ekonomije u ovoj godini nešto bolji nego što se donedavno očekivalo, pre svega zahvaljujući znacima popuštanja globalnih troškovnih pritisaka, kao i napuštanju strategije nulte tolerancije prema virusu korona u Kini.
Na slabljenje globalnih troškovnih pritisaka utiče, pre svega pad cena u sektoru energetike, odnosno smanjenje cene gasa u Evropi i pad svetske cene sirove nafte, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta.
Izvršni odbor je istakao da je potrebna opreznost u vođenju monetarne politike, s obzirom na to da bi snažniji rast Kine verovatno pogurao cene energenata i drugih primarnih proizvoda naviše i time otežao borbu protiv inflacije, koja na globalnom nivou pokazuje znake smirivanja s višedecenijskog maksimuma.
Kako je navela NBS, krajem 2022. međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 15,1 odsto i oko dve trećine doprinosa i dalje je poticalo od cena hrane i energenata, pri čemu se, kao i u drugim zemljama, poslednjih meseci doprinos cena energenata smanjivao, dok je doprinos cena hrane nastavio da raste.
“I pored usporavanja, proizvođačke i uvozne cene još uvek beleže relativno visoke međugodišnje stope rasta, što utiče na domaću baznu inflaciju, koja se ipak, zahvaljujući održanoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, i dalje kreće ispod ukupne inflacije i iznosila je 10,1 odsto međugodišnje u decembru”, navela je NBS.
Izvršni odbor očekuje da će inflacija ostati povišena i u prvom tromesečju ove godine, kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda i povećanja cena struje i gasa za domaćinstva.
U nastavku godine očekuje se smirivanje inflatornih pritisaka, pre svega u drugoj polovini godine, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja.
Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u četvrtom tromesečju iznosio je 0,4 odsto, a na nivou godine ostvarena je stopa rasta od 2,3 odsto.
Najveći doprinos rastu u četvrtom tromesečju dali su uslužni sektori i pored negativnih efekata eksterne tražnje, pozitivan doprinos potekao je i od industrijske proizvodnje, sled oporavka elektroenergetskog sektora.
“S druge strane, poljoprivredna proizvodnja bila je manja u poređenju s prethodnom godinom zbog suše, kao i aktivnost u građevinarstvu u uslovima snažnog rasta troškova građevinskog materijala i drugih inputa. Izvršni odbor procenjuje da će niža eksterna tražnja u prvoj polovini ove godine, pre svega iz zone evra, usporiti aktivnost u prerađivačkoj industriji i izvoz, ali da će se oni ubrzati od druge polovine godine, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju”, navela je NBS.
