U Srbiji danas postoje raznorazne strategije i programi za suzbijanje sive ekonomije, ali uprkos tome ona raste jer se isplati tako poslovati, rekla je zastupnica udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon.
Ona je za agenciju Beta, povodom usvajanja novog vladinog programa za suzbijanje sive ekonomije, rekla da su donete brojne strategije i mere i da u suštini nisu ni tako loše, ali da je problem u tome što se ne primenjuju.
Vlada Srbije usvojila je 10. marta Program za suzbijanje sive ekonomije do 2025. godine, sa ciljem da se njen udeo u ukupnoj privrednoj aktivnosti smanji na najniži mogući novi i suzbije rad na crno.
“Siva ekonomija raste zbog zastarelog i nepravednog poreskog sistema jer opterećuje one koji malo zarađuju, a fleksibilan je prema onima koji rade na ‘crno'”, rekla je Amon.
Dodala je da su porezi i doprinosi na minimalne zarade od 60 odsto direktan uzrok sive zone na tržištu rada.
Stručnjak za poreze, član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je da je teško kvantitativno izmeriti koliko iznosi siva ekonomija uopšte, pa i u Srbiji i da Fiskalni savet smatra da je potrebna detaljna analiza.
Istakao je da ima prostora da se rasterete niske zarade i da je Fiskalni savet predlagao da se udvostruči neoporeziva osnovica za minimalne zarade, ali da to do sada nije prihvaćeno.
Opširnije na stranicama agencije Beta.
