Besplatne radionice psihosocijalne podrške u organaizaciji PIN – Mreža psihosocijalnih inovacija od oktobra do marta organizovane su u Užicu, Kosjeriću i Prijepolju u okviru projekta Zajedno ka unapređenju mentalnog zdravlja u zajednici. Na osnovu iskustva iz realizacije projekta uočeno je da postoji velika potreba u ovim lokalnim zajednicama za dodatnim uslugama podrške kako za mlade tako i za odrasle u vezi zaštite mentalnog zdravlja, naveo je za Radio Lunu psiholog iz PIN-a Nikola Tanasković.
Radionice su organizovane u okviru projekta Zajedno ka unapređenju mentalnog zdravlja u zajednici, koji se sprovodi u okviru programa podrške Dijalog promena, kojim koordinira Beogradska otvorena škola, a uz finansijsku podršku Evropske unije. Velika zainteresovanost mladih je vladala u Užicu i Prijepolju gde je program bio namenjen mladima, kao i u Kosjeriću gde su radionice bile usmerena ka osobama u psihološkoj krizi.
Šta pokazuju rezultati upavo završenog projekta Zajedno ka unapređenju mentalnog zdravlja u zajednici koji je realizovan u Užicu, Kosjeriću i Prijepolju?
–Cilj projekta Zajedno ka unapređenju mentalnog zdravlja u zajednici je bio obezbeđivanje održivih usluga usmerenih na zaštitu mentalnog zdravlja i psihosocijalnu podršku i to kroz uspostavljanje javnog dijaloga i bliske saradnje sa javnim vlastima u ove tri lokalne samouprave. U Užicu i Prijepolju smo sprovodili program psihosocijalne podrške koji je usmeren na mlade, a u Kosjeriću ovaj program je bio namenjen odraslim osobama koji se nalaze u nekoj vrsti psihološke krize.
Šta je ključno istaknuto na završnom sastanku na Zlatiboru?
–Na završnom sastanku projekta su učestvovali predstavnici javnih vlasti iz navedeni tri lokalne samouprave, kao i profesionalci koji su sprovodili programe psihosocijalne podrške. Najvažniji zaključci sa održanog sastanka su se odnosili na to da je na osnovu iskustva iz realizacije projekta prepoznata velika potreba u ovim lokalnim zajednicama za dodatnim uslugama podrške kako za mlade tako i za odrasle a u vezi zaštite mentalnog zdravlja. Postojeći servisi podrške nisu dovoljni, imajući u vidu rastuće probleme sa mentalnim zdravljem našeg stanovništa. Posebno je istaktnuta važnost prevencije i omogućavanje različitih besplatnih preventivnih i edukativnih programa usmerenih na mentalno zdravlje, kao što su bili ovi koje smo sprovodili u okviru projekta. Dodatno važnost ovakvih programa se ogleda i u smanjenju stigme kada je reč o problemima vezanim za mentalno zdravlje, što inače značajno utiče na to da li će neko ko ima poteškoća u ovom domenu da se javi za pomoć. I na kraju, nije dovoljno obezbediti da se ovakav tip usluga sprovodi sporadično i vezano za projektne aktivnosti, već je potrebno da svaka lokalna samouprava razmišlja dugoročno i da obezbedi kontinuitet u realizaciji ovakvih programa, koji u odnosu na druge usluge nisu finansijski opterećujući i imaju potencijal da budu održive na duže staze.
Kakve su reakcije ljudi u ovim sredinama na vaš program besplatne psihosocijalne podrške?
–U sve tri lokalne zajednice je postojala velika zainteresovanost za učešće u programima. Pošto je u Užicu i Prijepolju bio fokus na mladim osobama, značajan resurs za mapiranje potencijalnih učesnika su predstavljale osnovne i srednje škole, koje su upućivale mlade na naše programe. U Kosjeriću je program bio namenjen osobama u psihološkoj krizi, tako da smo u ovom slučaju imali poziv za sve zainteresovane da se prijave za učešće, i u ovom slučaju smo imali veliki broj zanteresovanih. Oba programa su koncipirana tako da se u okviru grupnog rada prolaze različite teme koje su vezane za mentalno zdravlje kao što su pitanje stigme, simptomi i poteškoće u mentalnom zdravlju, resursi podrške, tehnike za samopomoć, i druge. Učesnici su se jednom sedmično sastajali i prolazili ove teme zajedno sa obučenim profesionalcem odnosno psihologom.
Iskustva učesnika su bila jako pozitvna i osim što su i sami verbalizovali da su im znanja i veštine koje su postigli tokom učešća u programu bili jako značajni, PIN je sproveo jedno istraživanje kojim smo merili različite aspekte psihološkog funkcionisanja učesnika u programu pre početka programa, odmah nakon završetka i mesec dana nakon završetka programa, gde je osnovni zaključak da su naši programi psihosocijalne podrške naučno potrvđeni, odnosno da unapređuju mentalno zdravlje učesnika programa.
Organizacija PIN je radila istraživanje o mentalnom zdravlju Srbije – šta su konkretni zaključci?
–Što se tiče podataka za Srbiju, pre Covid-19 pandemije nismo imali ozbiljnija istraživanja koja su se bavila temom mentalnog zdravlja. Tek tokom 2021. i 2022. godine, u Srbiji su sprovedena dva velika istraživanja: Prva epidemiološka studija prevalencije psihijatrijskih poremećaja u odrasloj populaciji Srbije (CoV2Soul.rs), i PIN-ova studija Mentalno zdravlje u Srbiji: procena potreba, faktora rizika, i barijera u dobijanju stručne podrške. Ova istraživanja ukazuju na sledeće:
Oko trećine stanovništva Srbije može se smatrati psihološki ugroženim, dok su kod svakog šestog stanovnika Srbije prisutne smetnje koje zaslužuju pažnju kliničara u tom trenutku – najviše su prisutni poremećaji zbog upotrebe alkohola (7.6%), depresivni poremećaj (2.2%) i generalizovani anksiozni poremećaj (1.9%). Psihijatrijske smetnje u prošlosti jasno su utvrđene kod 14.6% stanovništva, ali samo jedna trećina se obraćala za pomoć stručnim službama, dok preko 10% odrasle populacije koristi lekove za smirenje mesecima i godinama, ne tražeći pomoć psihijatra.
U Srbiji postoji izražena stigmatizacija osoba mentalnim poremećajima, a najmanje svaka treća osoba imala je blisko iskustvo sa osobom sa psihičkim tegobama.
Kao glavni razlozi zbog kojih se neko ko ima izražene psihičke tegobe neće obratiti za stručnu pomoć, izdvajaju se nepovoljnija finansijska situacija osobe i samostigmatizacija, odnosno sklonost da se obraćanje za stručnu pomoć doživi kao lični neuspeh.
Kakva je situacija sa uslugama za mentalno zdravlje u Užicu, Kosjeriću i Prijepolju? Da li ih ima dovoljno?
–Zaključak je da ovih usluga nema dovoljno ni u jednoj od ovih lokalnih zajednica. Ilustrativan primer bi bio da u celom Zlatiborskom okrugu ima samo jedan dečiji psihijatar, koji je od prošle godine zaposlen u Užicu, pa su liste čekanja za ovu usluge jako velike, a ranije su sva deca sa potrebom za psihijatrijskim pregledom bili upućivani na institucije u Beogradu. Kada je u pitanju sistem socijalne zaštite takođe postoji manjak ovih usluga, tako da osim u Užicu gde postoji Savetovlište za brak i porodicu, u ostalim opštinama nema drugih besplatnih usluga koje su usmerene na savetovanje i terapiju.
Koliko su ljudi u Užicu, Kosjeriću i Prijepolju spremni i slobodni da zatraže pomoć od stručnih lica i koliko je to tabu tema u ovim sredinama?
–Što se tiče mladih osoba, po podacima koje je objavio UNICEF, mentalno zdravlje i dalje nije tema o kojoj se otvoreno razgovara među mladima, a postoji i značajna društvena stigma vezana za traženje stručne pomoći. Podaci pokazuju da u Srbiji 36 posto adolescenata traži pomoć od roditelja, 26 posto adolescenata traži pomoć od vršnjaka, samo 18 posto traži pomoć od specijalista, jedna trećina mladih ne zna kako može dobiti psihološku pomoć, 37 posto kaže da bi stigma u vezi sa mentalnim zdravljem morala da se smanji kako bi se mladi ohrabrili da zatraže pomoć ako im je potrebna.
Svi ovi navedeni podaci koje smo dobili kroz novija istraživanja i koji ranije nisu bili dostupni, govore da postoji velika potreba za razvojem usluga, programa i intervencija zaštite mentalnog zdravlja mladih, kao i da mladi imaju potrebu da se obrate za podršku, ali da nema dovoljno dostupnih besplatnih usluga i da je prisutna stigma kada je reč o temi mentalnog zdravlja među mladima.
Koliko ste se u okviru ovog projekta Zajedno ka unapređenju mentalnog zdravlja u zajednici bavili i posvetili mladima i deci? Koliko su njima dostupne usluge psihosoicijalne podrške i koliko ih koriste?
–Briga o mentalno zdravlju je od izuzetne važnosti, naročito kod mladih osoba, budući da period adolescencije predstavlja formativni period u razvoju, pa je u ovom dobu moguće delovati preventivno kako se kod mladih ne bi kasnije javile poteškoće u oblasti mentalnog zdravlja. Ako se ne prepoznaju u ranoj fazi, manje psihološke poteškoće se mogu razviti u probleme sa mentalnim zdravljem koji utiču na sve oblasti života. Briga o mentalnom zdravlju mladih je bila važna kako u prošlosti tako i danas, jedino je ova tema poslednjih godina dobila dosta više na značaju, imajuću u vodu i Covid-19 pandemiju i posledice koje je ostavila na mentalno zdravlje stanovništva, a naročito mladih ljudi. Konkretno rezultati istraživanja koja smo sproveli govore u prilog tome da i građani Srbije, pružaoci usluga na lokalu, ali i donosioci odluka prepoznaju da razvoj savetovališta za mlade treba da bude prioritet u njihovim lokalnim zajednicama. Generalno postoji manjak psihologa u zdravstvenim ustanovama što dodatno otežava pristup podršci u domenu mentalnog zdravlja kada je u pitanju sistem zdravstvene zaštite.
Koji su predlozi rešenja nakon ovog projekta i kakve su šanse da se uspostavi dugoročna održivost programa i usluga usmerenih na mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku u ovim lokalnim samoupravama?
–Osnovni predlozi su se odnosili da su potrebna veća ulaganja u ovu oblast. Pošto se radi o uslugama koje nisu infrastrukturno zahtevne, opštine i gradovi ne bi morali dosta sredstava da usmeravaju na sprovođenje usluga psihosocijalne podrške a dobit kroz prevenciju bi bila višestruka. PIN je kroz ovaj projekat podržao lokalne samouprave da sistematičnije organizuju usluge zaštite mentalnog zdravlja, i kroz podršku u kreiranju zakonske regulative za sprovođenje ovih usluga, a kroz samu saradnju sa predstavnicima javnih vlasti javile su se različite ideje kako održati kontinuitet u pružanju ovog tipa usluga.