Tribina Prevencija nasilja-sistemi podrške koju je organizovao Centar za socijalni rad Užice povodom Međunarodnog dana porodice okupila je u svečanoj Sali Gradske kuće stručnjake iz drugih ustanova socijalne zaštite, institucija zdravstvenog i obrazovnog sistema, pravosuđa, tužilaštva, policije i svih drugih relevantnih faktora. Oni su kroz otvorenu diskusiju pokušali da dođu do zaključaka kako unaprediti sistem podrške žrtvama nasilja, kao i kako organizovati bolju prevenciju i formulisanje konkretnih preporuka za adekvatniji odgovor različitih sistema na pojavu nasilja.
Vd direktora Centra za socijalni rad Slađana Rogić je navela da su organizovali tribinu sa stručnjacima iz više oblasti da bi pomogli društvu da dođe do rešenja kako da se otklone uzroci nasilnog, agresivnog ili rizičnog ponašanja. Ona je rekla da će preventivno delovati tako što će informisati ljude koje su to posledice, tako što će primeniti sve postojeće mere u smislu pravovremene reakcije, a uticaće i na sve u društvu da prijave nasilje, jer jednostavno sama sumnja na nasilje, kako je rekla Rogić, je dovoljan znak da moramo nešto da preduzmemo.
Ivana Đokić iz Centra za socijalni rad Užice je navela da su tokom prošle godine imali 233 prijave nasilja u porodici, dok su 2021.godine imali ukupno 241 prijavu.
–Kada evidentiramo sve prijave nasilja koje nam stižu mi ih uglavnom razvrstavamo prema nekoliko kategorija i to prema vrsti porodice u kojoj se desilo nasilje, prema obliku nasilja, prema vrsti prijave ko je podnosilac prijave, srodstvu nasilnika prema žrtvi, kao i učestalosti nasilja. Što se tiče vrste porodice najveći broj nasilja u 2022. godini desio se upravo u bračnoj ili vanbračnoj zajednici sa biološkom decom gde smo imali 142 prijave, zatim u samačkim domaćinstvim gde je veliki broj zanemarivanja starijih i tu smo imali 35 prijava, dok je u bračnoj ili vanbračnoj porodici bez dece je bilo 35 prijava, rekla je Đokić.
Ona je dodala da je dominatan oblik nasilja kod dece i mladih fizičko nasilje gde su imali sedam slučajeva i 2021. i 2022 godine. Dok su kod odraslih lica imali veći porast psihičkog nasilja, a kod starijih pojavu ekonomskog nasilja.
– Vrsta prijave koja stiže u Centar za socijalni rad su uglavnom pisanim putem u 60 posto slučajeva nasilje prijave nadležne insitucije, bilo da je policija, sud, tužilaštvo, škola, vrtić, dom zdravlja i drugi. Imali smo i prijave organa starateljstva, člana porodice i najmanje evidentirano prošle godine samo jedna lična prijava nasilja, navela je Đokić.
Kada su u pitanju srodstva nasilnika prema žrtvi evidentirani slučajevi kod dece govore da su najčešće nasilnici roditelji, potom drugo dete i na kraju lice koje živi u zajediničkom domaćinstvu baka, deka ili neki srodnik. Kod mladih i odraslih najčešće budu bračni ili vanbračni partneri kao i bivši supružnici ili vanbračni partneri.
–Kod starih najveći broj prijava nasilja prema podacima je takav da su nasilnici njihova deca. Što se tiče učestalosti posmatramo indikatore da li se nasilje pojavljuje prvi put, kao izlovani incindent, da li povremeno ili postaje redovan obrazac ponašanja. Kod dece to najčešće bude prva prijava nasilja, nije bilo nekih redovnih obrazaca ponašanja evidentiranih kod nas. Redovan obrazac je najčešče kod starijih i odraslih osoba, tome doprinosi dostupnost žrtve nasilniku gde imamo merila da li je potpuno ograničena, delimično ili neograničena, istakla je Đokić.
Na tribini se govorilo i o odnosu prema starijima i bespomoćnim članovima društva, o prevenciji partnerskog nasilja i nasilja nad decom.
Vera Mihailović iz centra za Socijalni rad Užice je navela da je Služba za zaštitu dece i mladih u ova četiri meseca ove godine imala 28 prijava partnerskog nasilja sa izrečenim hitnim merama.
–Saznanja o nasilju su neposredna,imali smo ih od policijske uprave i osnovnog javnog tužilaštva. Žrtve nasilja 25 prijava su bile žene, a u tri prijave su bili muškarci. Radi se o bračnim ili vanbračnim partnerima, bivšim bračnim ili vanbračnim partnerima, radi se o porodicama sa maloletnom decom. Maloletna deca su direktne ili indirektne žrtve porodičnog nasilja i preporuka ministarstva je da mi decu posmatramo kao direktne žrtve nasilja. Što se tiče porodice 23 porodice su prvi put na tretmanu Centra za socijalni rad zbog nasilja u porodici, a pet porodica su sa recidivom znači kod njih smo već ranije radili zbog nasilja u porodici. Od 28 prijava dva postupka su završena i počionici su uslovno osuđeni, a ostali postupci su u toku, rekla je Mihailović.
Ona je rekla da u domenu rada Centar za socijalni rad prepoznaje nasilje u porodici i partnerskom odnosu, procenjuje ugroženost žrtve nasilja, imenuje nasilje i definiše odgovornosti za nasilje, sačinjava planove zaštite i izbor adekvatne intervencije u okviru sistema socijalne zaštite, pružaju žrtvi pravnu pomoć, psihosocijalne i druge podrške, radi njenog osnaživanja i oporavka, kao i pružanje materijalne podrške. Mogu da podnesu prijave policiji ili tužilaštvu u slučajevima saznanja o nasilju u porodici.
Centar za socijalni rad je samo jedan od aktera u sistemu zaštite žrtava nasilja u partnerskom odnosu, navela je Mihailović.
–Imamo interni tim za nasilje, a sobzirom na broj zaposlenih taj tim ne može da radi onako kako bi trebalo. Nedostaje nam stalna saradnja i koordinacija sa svim akterima koji se bave zaštitom žrtava nasilja, trebaju nam specifične obuke i znanja i veštine na problem porodičnog nasilja, resursi na zbrinjavanje žrtava nasilja, preventivni programi za mlade koji se odnose na rano prepoznavanje nasilnih obrazaca u partnerskom odnosu kod devojaka da rano prepoznaju šta je nasilje, a kod muškaraca da rade na besu, kao i mapiranje položaja žena na selu i preventivni programi za njih, veći broj programa za ekonomsko osnaživanje žena, žrtava porodičnog nasilja, oštrija kaznena politika, kao i drugačija medijska slika o Centrima za socijalni rad, objektivno nasuprot dosadašnjem negativnom medijskom izveštavanju, rekla je Mihailović.
Gradski centar za usluge socijalne zaštite u okviru svojih usluga koje pruža u sebi ima komponentu vezanu za prevenciju nasilja ranjivih grupa rekla je Milena Stanišić iz Gradskog centra za usluge socijalne zaštite i navela da su neke od njihovih usluga, kao usluga lični pratilac, usluga podrške za samostalan život,savetovalište za porodicu.
–Savetovalište za porodicu obezbeđuje podršku porodicama u socijalnim rizicima do kojih dolazi u procesu tranzicije društva, ono ima preventivnu ulogu u smislu predupređenja nastanka dubljih problema u funkcionisanju porodice. Građani se mogu javiti na tretman ukoliko imaju bilo koji od teškoća i problema. Usluga je besplatna. Pokrenuli smo i rad sa počionicima nasilja u porodci i od 2022. godine izdvajaju se sredstva za rad sa po jednom grupom godišnje. Tokom prošle godine je rađeno sa osam počinilaca, od njih delo je ponovio jedan korisnik, a uočene su pozitivne reakcije na tretman od strane učesnika, rekla je Stanišić.
Aleksandra Žilović iz Centra za socijalni rad je navela da na osnovu statističkih podataka Centra za socijalni rad Užice u poslednjiih nekoliko godina nije povećan broj dece žrtava porodičnog nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece sa problemima u ponašanju, a slučajeva zloupotrebe dece radom, trgovine dece i maloletničkih brakova nisu imali. Ona je rekla da je povećan broj dece koja prose, ali nijedno dete nije stanovnik našeg grada, te se oni obraćaju Centrima gde ta deca imaju prebivalište.
Koordinatorka SOS telefona iz Ženskog centra Užice Vesna Bogdanović je podsetila da je 18. maj Nacionalni dan sećanja na ubijene žene žrtve porodičnog i partnerskog nasilja koji je ustanovljen 2017.godine na inicijativu ženskih organizacija koje se bave problemom nasilja nad ženama, kao i tadašnje potpredsednice vlade i predsednice koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
– Poražavajuća je brojka u ovoj godini, da je zaključno sa današnjim danom u Srbiji ubijeno 17 žena, tačnije 15 žena i dve devojčice, jedna od 16 i jedna od dve godine. Ako kažemo da je u prethodnoj godini bilo 25 femicida od toga 24 odraslih žena i jedna devojčica onda jasno govori za nepunih pet meseci koliko se drastično uvećao broj ubijenih žena. Ovo su sve podaci na osnovu izveštavanja medija i kada kažemo taj broj to je najmanji broj, ono što je došlo u medije i što je objavljeno, mi na bazi toga prikupljamo podatke, jer nažalost država nema svoju službenu bazu podataka o femicidu. Jer femicid kod nas nije definisan u zakonodavstvu kao vrsta ili oblik ubistva, nego se svrstava kao i sva druga ubistva. Nadamo se da ćemo svi pružiti maksimalne napore, kako država tako i sve nevladine organizacije koje sebe smatramo da možemo da budemo značajni partneri u pružanju pomoći i podrške, rekla je Bogdanović.
Psiholog iz Prve osnovne škole kralja Petra drugog Radica Blagojević- Radovanović je govorila o vršnjačkom nasilju, ulozi, odgovornosti i saradnji sa spoljašnjom mrežom podrške. Govorila je o vrstama nasilja, zašto neka deca postanu nasilnici koje je teško disciplinovati.
–Obično se radi o deci čiji roditelji nisu uspeli da na zadovoljavajući način odgovore na njihove potrebe u ranom detinjstvu i koja svet doživljavaju kao nesigurno mesto. Ta deca su uskraćena za iskustva koja im omogućavaju razvoj samouzdanja i poverenja u druge ljude. Takva deca razvijaju nesiguran tip privrženosti i velika je verovatnoća da će sebe videti kao biće koje nije vredno ljubavi, a svoje okruženje kao ono kome se ne može verovati, nepredvidivo ili čak neprijateljsko i zlonamerno, rekla je Blagojević- Radovanović.
Ona je navela da odrasli da bi doveli do promene ponašanja kod dece koja vrše nasilje najpre treba da razumeju njihovu perspektivu i razlog zašto biraju da se na taj način ponašaju i treba raditi sa decom na promeni stavova i uverenja o nasilnom rešavanju problema.
Dok je kod dece koja trpe nasilje važno razvijati sistem podrške u njihovom okruženju i podučavati decu da ako se dogodi vršnjačko nasilje treba da se obrate odraslim osobama, roditeljima, nastavnicima, psohologu, pedagogu ili drugim osobama od poverenja, jer jedino tako rekla je Blagojević- Radovanović nasilje može da se zaustavu.
Blagojević- Radovanović je istakla da je u saradnji sa kolegama sastavila spisak onoga šta bi bilo dobro kako bi se više bavili vršnjačkim nasiljem, a to su rasterećenje školskog programa, da svaka škola ima psihologa, pedagoga i defektologa, povezana mreža saradnika i obaveznost mera koje škola izrekne, zatim pisana povratna informacija institucije u koju je škola uputila dete, šta je ta institucija preduzela, zatim da se organizuju radionice na temu prevencije nasilja, zaštita pozicije nastavnika od svakog obila nasilja, da se vrati ugled profesiji, da se pojača saradnja sa roditeljima i učenicima, kao i uspotavljanje pozitivne klime, kulture i sistema vrednosti gde se obrazovanje ceni i promoviše.
O prikazu alata koji omogućava bezbedan internet za celu porodicu govorila je Jelena Žunić Cicvarić iz užičkog centra za prava deteta. Na stranici digitalni-vodič.ucpd.rs ona je navela da se mogu pronaći korisne i adekvatne informacije o tome kako da deca bezbedno, ali i pametno koriste internet.
Gradonačelnica Jelena Raković Radivojević: Treba pričati i govoriti o porodičnim odnosima, vršnjačkom nasilju
Događaji iz Beograda i Mladenovca su nas sve u jednom trenutku opomenuli da teba da prekinemo tišinu, da treba da progovorimo, da sve relevantne ustanove i svi ljudi koji treba da se uključe o temamam koje se odnose na porodicu, porodične odnose, na vršnjačko nasilje. To su teške teme, ali o njima ne treba da ćutimo, već treba svi da govorimo i da svako od nas preuzme deo odgovornosti za sve ovo što što se desilo i da damo sve od sebe da se nikada ne ponovi u našoj zemlji. Porodica je stub našeg društva, osnov, da imamo zdravo potomstvo i da imamo zdravo društvo u kome će svaki pojedinac dati maksimum od sebe.