Međunarodni Bazzum džez festival završen je u subotu nastupom Nemanje Zlatareva sa bendom Funktastic coalition i njujorškog benda Stiv Kerington koji su izazvali ovacije i oduševljenje užičke publike koja je napunila salu Naodnog pozorišta.
Mnoštvom aplauza publika je pozdravila nastup benda Zlatareva, ali je burno propratila i svetske zvezde džeza saksofonistu Stiv Keringtona, vodećeg džez pijanistu Sajrus Čestenta i trubača Fredi Hedriksa.
Stiv Kerington smatra da je muzika univerzalni jezik, a da su džez muzičari kao kameleoni i u stanju su da se adaptiraju na sve stilove.
–Oni su neka vrsta prenosnika energije među ljude iz drugih ravni postojanja i zato je muzika jednom nogom u stvarnom, a drugom u nekom metafizičkom svetu. Džez muzika ne poznaje granice, a ulogu džez muzičara shvatam kao misiju, rekao je Kerington.
Sajrus Čestnat je naveo da je muziku lepo svirati ne samo kod kuće, već i svuda po svetu. Za njega je džez način ekspresije i sloboda.
–Nadam se da ovom muzikom mogu da podelim priču i da druge inspirišem da se bave džezom. Mislim da postoje samo dve vrste muzike, dobra i loša, a ako džez podstiče na dobro, onda je to najbolja muzika, naveo je Čestnat.
Posetioci Bazzuma nisu krili oduševljenje i da su tokom tri dana trajanja festivala zaista uživali, o čemu svedoči i nastavnik istorije Ana Vasiljević.
–Predivno je sto imamo priliku da u našem gradu imamo ovakav festival. Što zaista možemo da ugostimo veoma značajne muzičare sa džez scene. Lepo je slušati jednog Stiva Karingtona u Užicu, Jovana Maljokovića, koji ima izvanrednu energiju i predstavlja ikonu džeza kod nas. A drago mi je što imamo i lokalne džez bendove, kao što su Džez balans i Džez repablik. I naš hor Glas koji zaista predstavlja pravo osveženje za nas Užičane.Užice je ova tri dana bilo svetski grad, rekla je Vasiljević.
Novinar Zoran Jeremić veliki ljubitelj džez muzike je pohvalio organizatore festivala i naveo da nisu imali nijedan propust u organizaciji i da je Udruženje ljubitelja džeza posle 30 godina postojanja dočekalo da im se ostvari dugo sanjana želja da naprave međunarodni džez festival.
–Bazzum džez festival je ove godine protekao van svih očekivanja. Posebno me je impresioniralo treće veče festivala i onaj bluz Stiv Kerinigton benda koji me podigao metar iznad zemlje i siguran sam da bolji džez koncert u Užicu nije održan. Takođe me iznenadio glas Sofije Ćirović koja je zaista nova nada džez scene, ne samo u užičke, već i srpske, a mislim da ona ima kvaliteta i za mnogo više. Tako da kada sve to nekako spojimo i sam program koji je mudro napravljen kojem treba odati prizanje, kao i užičkoj publici koja je zdušno sa ozbiljnim razumevanjem podržala i muzičare i ceo festival, koji je imao sve attribute dobrog velikog džez festivala, rekao je Jeremić.
Članica pop hora G.L.A.S Branka Bošković je zadovoljna što Užice dobija još jedan značajan festival.
–BAZZUM 2023. posmatrala sam iz više uglova: kao izvođač u okviru nastupa pop hora G.L.A.S., kao poštovalac džez muzike i kao nastavnik muzičke kulture. Jednako sam uživala u svakoj ulozi. Opšti utisak je čisto oduševljenje, ne samo gostima iz inostranstva, već i domaćim i džezerima sugrađanima. Uz pozorišni, ovaj festival će naš grad sa razlogom učiniti prestonicom kulture, navela je Bošković.
Poslednjeg dana u okviru pratećeg programa festivala predstavljena je knjiga Dugo putovanje do Bazzuma, autora Zorana Jeremića. Kako kaže on je naziva i sentimentalna istorija džeza, jer ne možemo verovati zvaničnoj istoriji koja kada je u pitanju džez u Užicu i ne postoji.
–Ona postoji samo u fragmentima, mitovima malim i velikim, priča Jeremić i navodi da je motiv da se uradi ova knjiga bio ovaj festival i tri decenije postojanja Udruženja džezere.
Kako kaže, bilo mu je zanimljivo da piše o tome, jer i sam voli džez i ponešto znam o njemu.
–Najzanimljiviji deo mi je bio sami početak. Dokaz za to se nalazi u pasusu jedne sjajne knjige Užički amarkord Dejana Malenkovića i tu on kaže da je negde pred rat 1937/38. godine svirao u Užicu jedna bend koji se zvao Sving bojs. Vođa je bio Brane Ćelović, potonji reditelj, klavir je svirao Prodan Draškić i oni su svirali, tako bar on piše, između ostalih i kompozicije Kola Portera i Elingtona. To je bilo dovoljno da se krene od toga, mada niko nikad nije čuo Sving bojse. Oni su svirali, navodno, po igrankama, ali niko ne može da mi kaže da ih je slušao. Prodan Draškić je preminuo prošle godine tako da mi je ta šansa da čujem priču iz prve ruke propala, priča Jeremić.
Među mnogim interesantnim pričama je i ta o možda prvom saksofonu u Užicu.
–Izvesni vojni muzičar Bazurović je došao u Užice pre rata da svira u vojnom orkestru i to je bio prvi saksofon u vojnom orkestru. Došao je rat, Užička republika, Bazurović je završio u partizanima. Mom kolegi novinaru je 1966.godine ispričao kako je nakon svirke za ranjenike neko došao i viknuo četnici dolaze, oni su počeli da beže, Bazurović se sa saksofonom nađe u blatu i prilazi mu partizan i kaže mu Dole oružje. On nije mogao da mu objasni da to nije oružje, da je to instrument, dok neko nije rekao, svirnu mu malo pa će se uveriti da nije oružje, navodi Jeremić jednu od legendi koje su svoje mesto našle u knjizi Dugo putovanje do Bazzuma.
O istoriji užičkog džeza saznao je i od slikara Radomira Vergovića koji je do svoja prva tri džez vinila došao od užičkog pripadnika mirovnih snaga na Sinaju, a džez je slušao preko „detektora” improvizovanog radio prijemnika sa slušalicama koje su koristili tenkisti.
Pojavom Udruženja ljubitelja džeza Džezere 1993.godine džez scena u Užicu se iskristalisala. Udruženje je neke svoje ideje ostvarilo, neke nije, ali je predano radilo na tome da džez zaživi u Užicu i dobije svoje mesto, što svakako čini festivalom Bazzum.
–Užice je mali grad u kojem se sanjaju veliki snovi, a da je Užice zapravo jedan veliki grad jer se ti snovi ostvaruju, dokaz je i ovaj festival koji ako gledate širu kulturnu scenu grada ulazi u red zaista ozbiljnih međunarodnih festivala, kao što je pozorišni, Bijenele suva igla, Licidersko srce, Festival na pola puta…, naveo je Jeremić koji je rekao da je svoju želju da svira džez „ožalostio” kada je čuo kako svira njegov prijatelj Velibor Gerzić.
