Na svetu može da postoji samo jedna osoba koja može da pomogne nekome ko je teško oboleo i zato je nužno da u nacionalnom registru bude što više potencijalnih davaoca, poručeno je sa tribine Matične ćelije-lek u nama održanoj u svečanoj Sali Skupštine Grada Užica kao vid edukacije građana o značaju donacije matičnih ćelija, a u okviru akcije Užice za Luku. Mnogo je veća verovatnoća, ističu stručnjaci da nam je sličniji neko iz naše zemlje sa našeg etničkog prostora, jer se time šanse za uspešnost transplatacije povećavaju za 30 procenata, a i da bi se za sve obolele u Srbiji pronašao podudaran donor potrebno je da u registar davalaca matičnih ćelija bude upisano 100.000 ljudi, rečeno je na ovoj tribini.
Rukovodilac nacionalnog registra dr Glorija Blagojević je rekla da je transplatacija matičnih ćelija hematopoeza rezervisana za najteže bolesnike koji boluju najčešće od akutnih leukemija koje nemaju drugi lek, već je jedini vid izlečenja da prime zdrave matične ćelije od davalaca.
–Zato se naš nacionalni registar, jedini, jedinstveni za celu zemlju trudi da mobiliše, da angažuje i prikupi što veći broj potencijalnih davalaca ne bi li mogli da nađemo odgovarajuće donore za sve naše bolesnike. Teško je naći dve osobe koje su podudarne, a da nisu rođeni brat i sestra, zato treba da nas je više u nacionalnom registru, jer ti antigeni na osnovu kojih se određuje podudarnost između davaoca i bolesnika su raznoliki. Zato je teško da vi i ja budemo slični ukoliko nismo u srodstvu. Sada je povod dete, ali nažalost ima sve više bolesne dece u našoj zemlji koji trebaju transplataciju. Užice je tokom ove akcije za Luku stvarno pokazalo koliko je veliko, koliko ima dobrih humanih ljudi, ne samo zbog sugrađanina već zbog sve ostale dece, bolesnika kojima je to potrebno, rekla je dr Blagojević.
Ona je objasnila da je procedura samog pristupanja registru kratkotrajna, traje pet minuta, podrazumeva da date mali uzorak krvi kao za krvnu sliku i popunite upitnik.
–Ukoliko dođe do same procedure davanja matičnih ćelija ova procedura je potpuno bezbedna i bezbolna, a onome ko primi vaše matične ćelije daje izvesno sutra i svakako doslovno, život, navela je dr Blagojević.
Podudarnog donora nije lako pronaći, kaže dr Blagojević, jer kada su u pitanju matične ćelije da bi se odredio odgovarajući davalac za bolesnika treba da odredimo neke antigene koji se nalaze na belim krvnim zrncima i čija je osnovna osobina izuzetna raznolikost, a tu su u pitanju milioni kombinacija, zato treba da nas je što više da bismo mogli da nađemo odgovarajućeg davaoca, poručuje dr Blagojević.
Užičanki Danki Topalović je 2018. ustanovljena leukemija, a 2019. godine u martu je transplantirana. Njena poruka je da svi koji su u mogućnosti od 18 do 45 godina, odu da se testiraju i uđu u registar kao mogući donori za matične ćelije
– Sve ono što u životu možete da postignete, da li je to na porodičnom ili poslovnom planu mislim da ne može da se meri sa mogućnošću da nekome darujete život. Zahvaljujući tom nekom donoru sam i ja danas ovde. Ja sam majka svojo deci, ćerka svojim roditlejima, prijateljica, kuma, zahvaljujući doktorki Gloriji koja mi je pronašla donora. Ja sam ubeđena, da će se dečaku Luki pronaći donor. Ali, apelujem na sve da i nakon pronalaska donora Luki ne stanemo i mi kao grad i volela bih da se ova akcija proširi na celu zemlju, poručila je Topalović.
Operativni direktor Udruženja Leuka, Jelena Ivanović je rekla da ukoliko se za nekog obolelog ne nađe podudaran donor u Srbiji, traži se u svetskom registru.
–Najvažnije je znati da ukoliko primalac i donor potiču sa istog geografskog područja i iste su etničke pripadnosti šanse za uspešnost transplatacije se podižu za 30 procenata i to su jako velike šanse. Etnička pripadnost igra jako veliku ulogu, mnogo je verovatnije da nam je sličniji nego iz naše okoline nego neko iz Londona, Italije, rekla je Ivanović.
Iako nam je na raspologanjau preko 40 miliona potencijalnih davalaca iz celog sveta, navodi dr Blagojević, za oko 10 posto naših bolesnika ne možemo da nađemo davaoca i zato treba da nas je mnogo više, ističe ona, jer smo mi međusobno sličniji.
–Samo 25 posto bolesnika ima podudarnog davaoca u svojoj familiji, kad uračunamo u to da neko ima više godina taj broj se još više smanjuje. Zato je za preko 80 posto naših bolesnika važno da imamo nesrodne davaoce, to su ljudi koji se dobrovoljno prijavljuju za davaoce i upišu u registar. Procedura je potpuno bezbolna, ne narušavate svoj imuni sistem, ne postajete anemični, a to što ste uradili i dali nekome priliku da preživi je neprocenjivo, kaže dr Blagojević.
Tribini su prisustvovali i drugari iz Lukinog odeljenja koji mu pružavaju veliku podršku.