Izložbom slika Radomira Vergovića U skrivenoj duši grada sinoć je započeo osmi Međunarodni festival prirode i kulturnog nasleđa Žestival. Jokanovića kuća sinoć je bila premala da primi sve one koji su želeli da obiđu i pogledaju izložbu užičkog akademskog slikara Radomira Vergovića.
Autor izložbe Radomir Vergović je obraćajući se prisutnima rekao da su kuće koje se nalaze na slikama ustvari kuće onih Užičana koji su svojim radom, delom i ponašanjem uradili mnogo za Užice, Srbiju pa i šire.
–To mora da se poštuje i čuva, jer ako to ne činimo onda ne poštujemo ni te ljude, ni te kuće i domove gde su odrasli i odakle su se usmerili i postali veoma uspešni. Hvala što ste mi pružili priliku da se još jednom setimo jednog grada i vremena kad smo bili mnogo siromašni, ali bogati nadom i snovima o uspehu, o sreći, o ljubavi i o tome da će doći vreme kad neće biti mržnje, ubijanja i poniženja ljudi. O tome treba pričati i tome služi ovaj naš susret. Budimo Užičani, ostanimo Ere i budimo ljudi, poručio je Vergović.
Stoga nas stare užičke kuće i javni objekti na slikama Radomira Vergovića obavezuju, između ostalog, na naizgled usputnu šetnju kroz istorijsko središte i urbano jezgro grada čija je duša, kako nas naslovom ciklusa uverava naš slikar, uprkos bezdušnim vremenima, skrivena, dakle, spašena, napisao je u knjizi izložbe urednik Zoran Jeremić.
Prisutne je u ime organizacionog odbora Žestivala pozdravio predsednik Skupštine grada Užica i predsednik Organizacionog odbora Branislav Mitrović. On se zahvalio svima što su sinoć učestvovali u jednom zajedničkom poduhvatu.
–Pre osam godina u skrivenoj duši ovog grada rodila se ideja da osnujemo Žestival, rodila se iz želje da budemo bolji i da sačuvamo ono dobro u ovom gradu, koje se tokom vremena negde zagubilo i na koje smo zaboravili. Posebnu zahvalnost dugujem gospodinu Vergoviću, zato što se ovom svojom izložbom, ali i svojim celokupnim stvaralaštvom i delom svih ovih godina borio da sačuva duh dobrog starog Užica, što i jeste misija Žestivala i svih nas, naveo je Mitrović.
Direktorka Narodnog muzeja Užice Slavica Stefanović je navela da joj je drago što Žestival iz Jokanovića kuće kreće na osmodnevni put. Ona je u svom govoru govorila o delima i radu Radomira Vergovića.
–Vergović se u mladosti aktivno bavio gimnastikom, oprobao se i u glumačkim vodama, možemo ga videti sa glumicom Milenom Dravić u filmu Vrata ostaju otvorena, pored toga bavio se karikaturom, ilustracijom, plakatima, grafičkim dizajnom. Ono što je interesantno radio je na nekoliko monumentalnih mozaičkih kompozicija. Ovom prilikom podsetiću vas da smo zahvaljujući gradu i Narodnom muzeju Užice uspeli da sačuvamo jedno takvo monumentalno delo i da je u toku procedura proglašenja za kulturno dobro, delo koje je u bivšem objektu Vojvođanske banke. Prekretnica u njegovom životu je bila 1961. godina, kada je sa 22 godine upisao slikarstvo na Akademiji primenjenih umetnosti u klasi profesora Vinka Grdana. Po završetku studija radi u Vestima kao likovni i tehnički urednik, a nakon 11 godina je izabran za direktora štamparije Vesti na Beloj Zemlji. Dobitnik je brojnih priznanja. Među kojima ističemo Zlatnu značku kulturno prosvetne zajednice, nagrada za životno delo ULUPUDS, povelju Grada Užica, navela je Stefanović.
Gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević je u svom obraćanju navela da je izložba sjajan početak Žestivala.
–Ovaj festival nam iz godine u godinu otkriva skrivene ili nedovoljno promovisane kulturno – istorijske vrednosti grada. Videćete ih i na Vergovićevim slikama, ali i na svim ostalim, programom predviđenim sadržajima, na mestima u koja smo u prethodnih nekoliko godina ulagali značajna finansijska sredstva. Ulagali smo sa namerom da ih obnovimo i sačuvamo, ali i da postavimo nove temelje na kojima će se naš grad u budućnosti razvijati. Na tim temeljima, poštujući prošlost, stvaramo uslove za lepšu budućnost, bogatiju kulturnu i turističku ponudu, rekla je gradonačelnica Užica.
Ona je dodala da koračamo ka još jednoj veoma značajnoj godini u kojoj ćemo novim programima i prostorima oživeti sećanja na sugrađane koji su nas zadužili i u kojoj će svaki Užičanin biti ponosan na grad u kome živi i titulu nacionalne prestonice kulture.
Urednik Zoran Jeremić je naveo da se kalendarsko i ljudsko vreme na Vergovićevim platnima ne poklapaju. Crvotočni trem, plesnivi zid u zagrljaju puzavice, načete floralne trake i ogoljeni krovni venci lako se prenose u druga vremena, u snoviđajne predele i sećanja.
Slike veselog i toplog kolorita provešće posetioca izložbe kroz grad koji je nekad postojao, a sada je prisutan u dušama i srcima Užičana.
