Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je da je je poljoprivredno zemljište najvažnija tema u 2019. godini, pogotovo za one koji žive od poljoprivrede.
“Nema domaćina u Srbiji, ako nema zemljište. Ulazimo u godinu u kojoj definitivno moramo da se opredelimo da li je poljoprivredno zemljište resurs od posebnog državnog značaja, ili je nešto što ćemo da pustimo na volju pojedincima ili grupama”, rekao je Krkobabić na štandu Zadružnog saveza Vojvodine na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
Kako je kazao, poljoprivredno zemljište je ključni resurs, pa je potrebno što pre rešiti šta će biti sa 200.000 hektara tog slobodnog zemljišta.
“Ako ispoštujemo našu ideju, hoćemo li tu zemlju da podelimo mladim poljoprivrednicima do 50 hektara, besplatno uz obavezu korišćenja, ili ćemo zemljište pretvoriti u neku vrstu robe i tako omogućiti nekome da spekuliše sa cenama”, rekao je Krkobabić i dodao da bi “to oduzelo šansu mladima”.
Podsetio je da je njegovo ministarstvo već definisalo tu ideju o izdavanju zemljišta mladima, a da je “sada potrebna politička volja da ta zemlja bude ustupljena mladim poljoprivrednicima na korišćenje”.
On je dodao da će, dok ta politička saglasnost ne bude postignuta, na raspolaganju biti ideje o stimulisanju otkupa zemljišta na tržištu za mlade, uz pomoć kredita, ali da su to komercijalni poslovi.
“Mi imamo obavezu da definišemo pravac sudbine državnog poljoprivrednog zemljišta. Preti opasnost da mladi ostanu bez njega i da bude skoncentrisano u rukama nekolicine”, rekao je Krkobabić.
Partneri Ministarstva u poslu podsticanja osnivanja zadruga u Srbiji, prema njegovim rečima su, Zadružni savezi Srbije i Vojvodine, koji pružaju podršku na isti način kao i Odbor za selo Srpske akademije nuka i umetnosti.
“Mi radimo zajedno, partneri su nam i ljudi iz medija. Ovaj posao, bez ovakvog odnosa i osnivanje 400 zadruga za dve godine, ne bi nam uspelo. Zadrugarstvo je probudjeno. Hajde da kažemo da ono više nije usputna nostalgija da bi se stariji setili kako je bilo, već je to imperativ vremena”, kazao je on.
Dodao je da će jedno po jedno gazdinstvo da nestane ukoliko se ne udruže, i da poslednji podaci govore da je drastično smanjen broja poljoprivrednih gazdinstava i sela, što predstavlja bezbednosni problem, pa je vraćanje zadrugarstva i budjenje sela “ključna stvar od nacionalnog značaja”.
“Pogranična, rubna i brdsko-planinska područja se prazne. Naš cilj je da ta područja ponovo učinimo povoljnim za život novom infrastrukturom, saobraćajnim vezama, IT vezama, izgradnjom vodovoda, kanalizacije, boljom zdravstvenom zaštitom, obrazovanjem, kulturnim i sportskim sadržajima”, rekao je Krkobabić.
Država, kako je ocenio, “mora da izdvoji mnogo veća sredstva, koja su trenutno odvojena za neke druge namene, ako želimo ovo da rešimo”.
Prema njegovim rečima ljudi koji žive u tim poručjima to očekuju, a druga mogućnost je da oni odatle odu, “što ne želimo”.
Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov rekao je da bi odluka o izdavanju državnog zemljišta mladima bila “korak napred”.
“Ako želimo da obezbedimo život na selu i uključimo mlade, to su pitanja koja se moraju rešavati i da im se obezbedi odredjena površina zemljišta”, dodao je Jovanov i rekao da se takav model primenjuje u Sloveniji koja je zemlja EU.
VIDEO OVDE
