Za priključenje nove kuće ili zgrade na energetsku mrežu potrebno je proći pet administrativnih koraka, a već na prvom u proseku se čeka 12 dana. Ipak, to je značajno poboljšanje u odnosu na poslednji Doing business izveštaj Svetske banke za 2022. kada je za dobijanje uslova za priključenje bilo neophodno 28 dana.
Nova analiza NALED–a koja je obuhvatila 37 elektrodistribucija u našoj zemlji (u čijoj nadležnosti je izdavanje lokacijskih uslova za projektovanje i priključenje na elektro distributivnu mrežu) pokazala je da najuspešnije elektrodistribucije zahteve rešavaju za šest do osam dana (Loznica, Sombor i Kruševac), što je brže od zakonskog roka koji rešavanje zahteva ograničava na 15 dana. S druge strane, na začelju su Kraljevo, Novi Sad i Mladenovac za čije je uslove potrebno sačekati od 24 do 32 dana.
Ono što predstavlja dodatni izazov za svakog investitora jeste da ovaj korak nosi i najveće finansijsko opterećenje jer je potrebno platiti različite takse i naknade odnosno trošak za terenske radove elektrodistribucije na obezbeđivanju priključka.
- Problem sa obradom zahteva za priključenje nije nov, na njega smo ukazivali godinama. Nepoštovanje rokova i predugo čekanje, potreba da investitori pozovu službenike ponaosob da bi proverili status svog predmeta i nesaglasnost oko iznosa taksi koje je potrebno platiti, najčešći su izazovi. Kompleksan regulatorni okvir i predvidivost visine očekivanih troškova za priključenje uz pribavljanje potrebne dokumentacije gotovo je nemoguća misija za buduće korisnike, što utiče na efikasnost postupka i tu je potrebno napraviti pomake – kaže Jasmina Radovanović, šefica Jedinice za imovinu i investicije u NALED-u, i dodaje da su ranija istaživanja pokazala da čak 95% ispitanika smatra da je trošak priključenja na struju nesrazmerno visok u poređenju sa uslugom.
U NALED-ovoj Sivoj knjizi 15, čak tri preporuke bave se ovom temom, a jedan od ključnih predloga je da imaoci javnih ovlašćenja (u ovom slučaju elektrodistribucije), ne naplaćuju naknadu za uslove za projektovanje i priključenje što je nedavno i usvojeno kroz amandman na izmene Zakona o planiranju i izgradnji za objekte A i B kategorije. Dugoročno rešenje bilo bi i uspostavljanje digitalne platforme za izradu planskih dokumenata, kako bi investitori i projektanti na jednom mestu, efikasno i transparentno, mogli sami da saznaju koji su uslovi za priključenje, što bi ubrzalo infrasturkturni razvoj i suzilo prostor za korupciju.
Nakon dobijanja lokacijskih uslova, sledi najduži korak, a to su radovi elektrodistribucije na obezbeđivanju priključka i tehnička kontrola. U poslednjem Doing business izveštaju, elektrodistribucije su taj posao završavale u proseku za 89 dana.
Za preostala tri koraka – inspekcija unutrašnjih instalacija, potpisivanje ugovora s EPS-om i instalacija brojila – potrebno je još 12 dana tako da je za celokupni posao bilo neophodno strpljenje u trajanju od 125 dana. To se podudara i sa istraživanjem NALED-a u kojem su sagovornici iz privrede i lokalnih samouprava navodili da je za njih celokupna procedura priključivanja na struju trajala od dva do pet meseci.
Procedura priključenja na distributivni sistem električne energije definisana je Zakonom o energetici, Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima i ista je za sve kategorije potrošača – individualna domaćinstva, stambene zgrade i industrijske komplekse.
Najnovija analiza o rešavanju zahteva za priključivanje na struju urađena je u okviru analize praćenja brzine izdavanja građevinskih dozvola koju sprovodi NALED.
