Shodno tome, oko stotinu Kablaraca okupilo se na raskrsnici odakle su se uputili ka vrhu ove planine, gde su u toku radovi na pristupnoj saobraćajnici. Neki od njih bili su besni i ljuti zbog toga što su im kako kažu “neki koji nemaju veze sa ovim krajem, zaposeli i čuvaju njihovu imovinu (dedovinu), pokušavajući da zaustave radove”. Drugi su na krajnje pošten način saopštili dvojici aktivista da im njihovo prisustvo nije potrebno. Oni su ih zamolili da prestanu da ih uznemiravaju i da im prave probleme i objasnili im da je gradnja vidikovca interes meštana celog ovog kraja.
„Svi meštani ovih podkablarskih sela su sa oduševljenjem dočekali vest da se vrši revitalizacija Ovčarko – kablarske klisure, gde se obuhvata i deo Kablara, odnosno pristupnih puteva iz Ovčar Banje. Već su neki putevi realizovani i vide se benefiti od toga. Ima nekih grupa ljudi koji nisu saglasni, ali znate šta, u svakom poslu gde se nešto radi uvek ima neko protiv, ali mi kao većina ne možemo gledati na tu manjinu i moramo ići dalje. Da se otvori perspektiva ovim selima, ako se ništa ne radi sva omladina će otići i ovo što je ostalo i sve će ovo zamreti. Kablar će ostati hiljadama godina onakav kakav bio, to što će biti dva mala staklena vidikovca, izuzetno lepi, to je samo benefit za turizam i Čačka i Srbije”, kaže za RINU Nikola Ilić.
Sa Nikolom se slažu i ostali meštani, i svaki od njih jasno kaže da se ovako nešto uradilo pre nekoliko decenija njihova sela sada bi bila kao mali Zlatibor. Mnogo ljudi ne bi otišlo truhom za kruhom da radi u gradovima, već bi ostali na svojoj dedovini i bavili se turizmom.
„Da Nemanjići nisu pravili Studenicu, Žiču i ostale manastire, da Mehmed Paša Sokolović nije napravio most na Drini šta bi bilo, ništa. Ovo što se radi ovde na Kablaru, to se neko setio posle 50 godina. Put Ovčar Banja, Potrkanje, Rošci rađen je 1959. godine to su radili naši dedovi i pradedovi sa krampom, lopatom, volovima i sa parnim valjkom. Sada put radi mehanizacija, to je dobro, da ide zec, pas i lovac a da ne govorimo o ljudima koji ovde žive”, ističe Radojica Todorović.
Osim potencijalnog razvoja turizma, meštani kažu da će im revitalizacija doneti i druge benefite jer se ubrzano radi na rekontrukciji putne, vodovodne infrastruture i elektromreže.
„Dala sam materijal besplatno u vrednosti od 12 000 evra po proceni da se odradi put za groblje koji nije rađen 100 godina. Nažalost, moji su svi pokojni. Rekli su ako ima neko da da materijal oni će uraditi, i ja sam dala bez reči. Došla sam da dam podršku i za gradnju vidikovca da ima nešto kod nas lepo”, ističe Mira Milutinović.
Advokat Ivan Čvrkić, koji je poreklom sa Kablara, ali već dugi niz godina živi i radi u Čačku gde važi za izuzuzetno cenjenog i uticajnog građanina, došao je da podrži svoje rođake i naglasio da je prirodno i logično da podrži gradnju svega.
„Nije mi jasno kako smo došli u situaciju oko fundamentalnih stvari, da li nam treba put ili ne, da se polarizuje. Van pameti mi je da smo došli do tog razmišljanja. Što se tiče vidikovca, ne bavim se ekologijom, ali sam skijao na Kaprunu i tamo ima stakleni vidikovac na 3 000 metara i ne vidim da je na neki način uništio Alpe, ne znam šta bih vam drugo rekao. Članovi moje porodice stric, majka i brat i ja dali smo saglasnost na našu zemlju da put može da prođe. Nadležni ogran je izdao građevinsku dozvolu i samim tim, može meni nešto da se sviđa ili ne, ali to je perfektan pravni dokument koji proizvodi pravno dejstvo. To je kao kada se ne slažete sa nekom presudom, ona možda ima neke manjkavosti, ali vi ne možete da birate da li ćete je poštovati ili ne u suprotnom se sve pretvara u anarhiju. Ja razumem šta je politika I različito mišljenje ali ovo je čisto politikanstvo, da neko drugi ko nema veze sa ovim krajem nameće ovim ljudima mišljenje šta je njima potrebno”, zaključio je Čvrkić.
Počeli pripremni radovi radi izgradnje vidikovca na vrhu Kablara
