Odricanje od nasledstva može da prouzrokuje emotivni i materijalni problem primarnoj porodici i može da utiče na gubitak drugih prava, istaknuto je na 125. Otvorenim vratima pravosuđa u Osnovnom sudu u Užicu, održanih sa ciljem informisanja javnosti o ostavinskom postupku i mogućim pravnim posledicama ustupanja i odricanja od nasledstva.
- Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa da onaj ko se odrekne nasledstva ili ga ustupi nema pravo na novčanu socijalnu pomoć u vrednosti imovine koje se odrekao. To nekada bude i deset, dvadeset godina. Neprimanje novčane socijalne pomoći dovodi do toga da je teži pristup besplatne pravne pomoći, što kada imamo problem nasilja u porodici, žene stavlja u višestruko nepovoljan položaj u odnosu na muškarce, istakao je Dragiša Ćalić, pravni savetnik u Komitetu pravnika za ljudska prava Jukom.
On je pojasnio da su patrijarhalni obrasci nasleđivanja, običajno pravo i tradicija i dalje veoma izraženi u društvu.
- Veliki broj žena se pod pritiskom okoline odriče nasledstva u korist svojih sunaslednika, uglavnom u korist braće, iako je zakonski, po svim propisima, ravnopravan položaj muškaraca i žena prilikom nasleđivanja. Istraživanja pokazuju da se oko 44 odsto žena i 0,5 odsto muškaraca odreklo nasledstva, znači 80 puta više žena u odnosu na muškarce. Nema velike razlike između ruralnih i gradskih sredina, napomenuo je Ćalić.
Na internet platformi Otvorena vrata pravosuđa su dostupni tekstovi, vodiči, infografici sa informacijama o pravosuđu i procesu donošenja sudskih odluka, načinima ostvarivanja ljudskih prava. Na tom sajtu i na portirnici Osnovnog suda u Užicu je dostupna i publikacija Vodič kroz ostavinski postupak sa osnovnim informacijama o ostavini i primerima najčešćih situacija u praksi.
- Široj populaciji smo predstavili ceo postupak kako bi im bio razumljiv, lišeći ga pravne i komplikovane terminologije, istakao je Momčilo Živadinović iz Komiteta pravnika za ljudska prava dodavši da se građani uglavnom informišu i traže rešenja tek po nailasku na problem oko nasledstva.
Ostavinski postupak je bio isključivo u nadležnosti osnovnih sudova do 2018. godine, potom je zbog zakonskih promena prenet u nadležnost javnih beležnika u pretežnom delu.
Ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti nakon prijavljivanja smrti lica nadležnoj matičnoj službi i upisivanja smrti u matične knjige prema poslednjem prebivalištu, boravištu umrlog. Matičar je dužan da u roku od 30 dana od dana prijave smrti dostavi izvod iz matične knjige umrlih nadležnom sudu za pokretanje postupka.
- To ne sprečava zainteresovane da podnesu sudu predlog za raspravljanje zaostavštine sa izvodom iz matične knjige umrlih, napomenula je na skupu Slovenka Popović, sudija Osnovnog suda u Užicu.
Po formiranju predmeta i utvrđivanju nadležnosti, sud donosi odluku, rešenje kojim se sačinjava smrtovnica i ostavinski postupak ustupa nadležnom javnom beležniku sa područja nadležnog suda. Javni beležnik pribavlja podatke o naslednicima, imovini koja je predmet zaostavštine i ima rok u kom mora okončati postupak. Za produženje roka traže procenu suda.
Na području Onsovnog suda u Užicu su imenovana četiri javna beležnika, dva sa sedištem u Užicu, jedan u Bajinoj Bašti i jedan u opštini Čajetina.
Predmet se u retkim slučajevima zadržava u sudu. Osnovni sud je isključivo nadležan u slučaju stranog elementa, kada je ostavilac strani državljanin, a nepokretna imovina na području Republike Srbije.
Insajder je u serijalu Male velike priče emitovao i priču (Ne)ravnopravno nasleđivanje.