U izveštaju se od vlada traži da regulišu generativnu AI u učionicama, uz preporuku da se utvrdi starosna granica za tu tehnologiju.
GenAI, koji proizvodi sadržaje u različitim formatima – od teksta do slike, na popularnosti je dobio krajem 2022. sa ChatGPT, prenosi Juronjuz.
Broj aktivnih mesečnih korisnika ChatGPT je u januaru dostigao 100 miliona. Šest meseci kasnije, samo jedna zemlja donela je propise o GenAI, naveli su autori izveštaja.
U preporukama iz izveštaja ističe se da GenAI u obrazovanju može da ima posledice po “razvoj ljudskih kapaciteta kao što su kritičko mišljenje i kreativnost”.
Unesko je takođe pozvao na oprez oko globalnog jaza koji bi mogao da bude dalje proširen sa tehnologijom kao što je generativna AI.
Izveštaj je pokazao da su škole u svetu uglavnom nespremne za GenAI jer nema vladinih politika.
Autori savetuju vladama da prate sedam koraka za korišćenje generativne AI u obrazovanju uz pristup “usredsređen na čoveka”, uključujući sprovođenje propisa o zaštiti podataka o ličnosti i jačanje pravila o autorskim pravima.
Prva smernica i preporuka u izveštaju je “starosna granica za upotrebu GenAI”, preneo je Juronjuz.
Unesko navodi da ChatGPT zahteva da korisnik ima najmanje 13 godina ali se širom sveta razgovara o podizanju granice na 16 godina.
Autori izveštaja ukazuju da su mnoga pravila zaštite maloletnika u onlajn prostoru doneta mnogo pre pronalaska AI i pozivaju kreatore politike da preispitaju restrikcije.
– “Pojava različitih GenAI ‘četbotova’ zahteva da zemlje pažljivo razmotre i javno promišljaju odgovarajuću starosnu granicu za nezavisne razgovore sa GenAI platformama”, naveo je Unesko.
U izveštaju se poziva na veću pažnju u narednim godinama jer bi, kako se navodi, obrazovanje moglo da bude potpuno izmenjeno sadašnjim i tehnologijama koje se razvijaju.
Juronjuz podseća da se odobravanje Zakona EU o AI očekuje krajem ove ili početkom sledeće godine.
Izvor: Dnevni evropski servis
