Srbija je na ovogodišnjem Normandijskom indeksu svrstana u grupu zemalja sa manjim rizikom od pretnji po mir, bezbednost i demokratiju, a najveći izazovi su normalizacija odnosa s Kosovom, regionalna saradnja, borba protiv dezinformacija i dijalog vladajuće koalicije i opozicije.
Sa indeksom 6,75 Srbija se našla na 26. mestu, popravivši poziciju za četiri mesta u odnosu na prošlu godinu.
Srbija je visoko ocenjena kada su u pitanju terorizam i energetska nesigurnost, ali se “suočava sa hitnim izazovima, kao što su proces normalizacije s Kosovom, otpornost na dezinformacije i demokratski procesi”, navodi se u izveštaju.
Ocenjuje se da raspad bivše Jugoslavije i danas ostaje “izvor fragilnosti” u Srbiji jer i dalje utiče na odnose sa susedima, uz podsećanje da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi, kao osnova za rešavanje bilateralnih problema, uključujući spor Beograda i Prištine, preduslov članstva u EU.
- “Sveobuhvatna normalizacija odnosa (Beograda i Prištine) ostaje van domašaja, uprkos nekim ohrabrujućim dešavanjuma”, kao što je dogovor o implementaciji sporazuma o normalizaciji odnosa postignut u martu u Ohridu.
U izveštaju se ocenjuje da su strateško nadmetanje i kampanje dezinformacija između globalnih sila u porastu u Srbiji.
- “Rusija je tradicionalni geopolitički saveznik zemlje i pružila je diplomatsku podršku Beogradu podržavajući poziciju Srbije u nepriznavanju Kosova. Srbija je takođe uključena u napetu situaciju na severu Kosova, gde je EU pozvala na ‘hitnu deeskalaciju, prevremene izbore uz učešće kosovskih Srba i povratak dijalogu o normalizaciji’“, navodi se u izveštaju.
Podseća se i da se Srbija do sada opirala pridruživanju EU u uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, kao i da je deo kineske inicijative 16+1.
“Zbog nedovoljnog političkog dijaloga između vladajuće koalicije i opozicije, rejting demokratije u zemlji je takođe opao”, ocenjeno je u izveštaju.
Rusija, dodaje se, ostaje najveći snabdevač Srbije oružjem, iako u sve većoj konkurenciji s Kinom.
“Normandijski indeks” ocenjuje nivo pretnji po mir, bezbednost i demokratiju u svetu, a priprema ga Istraživačka služba Evropskog parlamenta (EPRS) na osnovu podataka Instituta za ekonomiju i mir.
Kriterijumi indeksa su klimatske promene, sajber-bezbednost, demokratski procesi, ekonomske krize, zavisnost u energetici, fragilnost države, kriminal, dezinformacije, terorizam, nasilni konflikti, naoružanje.
Druge zemlje regiona su takođe u grupi sa manjim rizikom, a bolje od Srbije su rangirane Severna Makedonija (18. mesto) i Albanija (24), dok su ispod Srbije Crna Gora (40) i Bosna i Hercegovina (44).
Severna Makedonija, kako je ocenjeno u izveštaju, ostvarila je znatan napredak u razvoju demokratskog društva, tržišne ekonomije i slobode medija.
Albanija je “jasan primer verske tolerancije i različitosti”, ali se i dalje suočava sa značajnim ekonomskim i demokratskim preprekama, a veliki problemi su građanski neredi, organizovan kriminal i trgovina ljudima i narkoticima.
Decentralizovana uprava u BiH je jedan od razloga zašto ta zemlja ima drugi najniži indeks “fragilnosti” država, navodi se u izveštaju i dodaje da nepoverenje među etničkim grupama i političkim partijama, kao i različtia spoljnopolitička orijentacija, ometaju efikasnu saradnju ustavnih entiteta.
Na vrhu liste našle su se Švajcarska, Norveška, Island, Australija i Novi Zeland, a na dnu Avganistan, Centralnoafrička Republika, Kongo, Jemen i Irak.
Članice Evropske unije su posmatrane kao celina i zauzele su 7. mesto, SAD su na 81. mestu, Rusija na 109. a Ukrajina na 113. mestu.
Analizirano je ukupno 137 zemalja, a svetski prosek indeksa je 5,74.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola je u predgovoru izveštaja istakla da ta studija potvrđuje da je u protekloj godini u svetu bilo manje mira i sigurnosti.
Rat u Ukrajini, nasilni sukobi u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, ugrožavanje osnovnih prava žena, hapšenje branilaca demokratije i ljudskih prava primeri su koji “ilustruju da je mir koncept sa mnogo aspekata i značenja”
- “Ne radi se samo o odsustvu sukoba, kao što ova studija ističe. Ali istina je da odsustvo bezbednosti definitivno znači i odsustvo mira. A kako se menja pojam bezbednosti, menja se i preduslov za mir”, napisala je Mecola.
Izvor: Dnevni evropski servis
