Srbija pravi značajne korake ka čistijoj i efikasnijoj energetskoj budućnosti uz podršku nemačke vlade kroz program Nemačke razvojne saradnje.
Projekat Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji, koji realizuje Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije, ima za cilj da unapredi i približi građanima model kupac-proizvođač u sistemu snabdevanja električnom energijom. Ova inicijativa doprinosi transformaciji energetskog pejzaža Srbije, osnažujući najpre građane da sami postanu aktivni učesnici u energetskoj tranziciji.
Najveći doprinos energetskoj održivosti daje se kada se u solarnu elektranu investira tek nakon primene mera energetske efikasnosti. Prvo treba smanjiti potrošnju električne i gubitke toplotne energije, preći na efikasnije sisteme hlađenja i grejanja, a zatim se orijentisati i na sopstvenu proizvodnju iz čistih izvora.
Model kupac-proizvođač, uveden u praksu prošle godine, omogućava domaćinstvima, stambenim zajednicama i privredi da postanu proizvođači čiste energije za sopstvenu upotrebu, zadržavajući mogućnost da koriste i struju iz distributivne mreže kada „nema sunca“, odnosno kada nemaju sopstvenu proizvodnju ili je ona nedovoljna, ali i da svoje viškove čiste energije predaju u mrežu putem dvosmernog brojila.
Decentralizacija i demokratizacija proizvodnje električne energije omogućava građanima da direktno daju doprinos dekarbonizaciji i očuvanju životne sredine. Srbija ima odličan potencijal za korišćenje solarne energije – čak 30–40 odsto više osunčanosti nego Nemačka, ali daleko smo od instaliranih kapaciteta koji tamo postoje. Srećom, tokom protekle decenije došlo je do značajnog pada cena fotonaponskih sistema, te će nam put ka omasovljenju primene solarnih elektrana biti kraći i lakši, makar sa aspekta dostupnosti.
Drugi benefit koji građani mogu da imaju kao kupci-proizvođači su i finansijske uštede, jer značajan deo struje za sopstvene potrebe sada mogu da obezbede sami, te da manje kupuju od garantovanog snabdevača. Najveća ušteda se pravi kada se maksimalno troši sopstvena struja, u periodu dana kada je proizvodnja iz solarne elektrane najveća, što zahteva izvesne promene navika. Uz dobro projektovanje kapaciteta krovne solarne elektrane, prilagođenu potrošnju i subvencije za izgradnju koje daje Ministarstvo, u saradnji sa lokalnim samoupravama, elektrane se domaćinstvima mogu isplatiti i za manje od osam godina, a životni vek im je bar 25 godina. Uz očekivana poskupljenja električne energije periodi isplativosti će biti i kraći.
Domaćinstva imaju dodatnu prednost – mogu da prave i „zalihe kilovat-časova“ u vreme kada je im je proizvodnja u solarnoj elektrani veća nego potrošnja, te višak kilovat-časova mogu da predaju u distributivnu mrežu, što im distribucija beleži kroz neto-merenje. Te „zalihe“ mogu da iskoriste do kraja obračunskog perioda koji traje od aprila jedne do kraja marta naredne godine. Međutim, ova praksa stvara pritisak na mrežu i snabdevača, jer prave se viškovi u doba godine kada je potrošnja u čitavom sistemu manja, a „zalihe“ se pak povlače onda kada je potrošnja najveća i proizvodnja struje najskuplja, te je održivost ovog načina obračuna upitna.
Iako energija sunca jeste obnovljiva, ona je varijabilan izvor energije. Proizvodnja u solarnoj elektrani je moguća samo tokom dana, a i tada, kada naiđe oblak, ona osetno opada. Kada kupcu-proizvođaču ponestane struje iz sopstvene proizvodnje, može razliku da povuče iz mreže. No, šta se dešava kada kupci-proizvođači imaju viškove, i to više njih u isto vreme? Svi viškovi čiste energije idu u mrežu kao prioritetan izvor u energetskom miksu, a garantovani snabdevač ih dopunjuje iz sopstvene proizvodnje u termo i hidro elektranama.
