Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrti u Srbiji, izjavila je ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić navodeći da od kardiovaskularnih bolesti kod nas dnevno umre oko 150 ljudi, što je godišnje više od 53.000 smrtnih ishoda. Na Svetski dan srca koji se obeležava 29. septembra ovi podaci su upozoravajući i sugerišu da je prevencija, provera zdravstvenog stanja, kao i redovne kontrole kod lekara ono čemu moramo posvetiti pažnju.
Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut, statistika pokazuje da su tokom prošle godine od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji umrle 51.624 osobe, od koji 27.929 žena i 23.695 muškaraca.
Tradicionalno i ove godine u Medicinskoj školi u Užicu obeležen je Svetski dan srca gde se kroz razne aktivnosti ukazalo na to da su kardiovaskularne bolesti ubica broj jedan u svetu i koliko je bitna prevencija. U saradnji sa predstavnicima Doma zdravlja Užica, Zdravstvenog centra Užice, Apoteke Užice tim medicinske škole koji čine medicinske sestre i lekari promovisani su zdravi stilovi života i ukazano je na faktore rizika za kardiovaskularne bolesti.
–Kolege zdravstveni radnici su danas zaposlenima u školi proveravali laboratorijske analize, indeks telesne mase, pritisak, holesterol, jer to jesu osnovni faktori rizika koji ukoliko su poremećni utiču na oštećenja zdravlja kao i kardiovaskularnog sistema. Pored provere zdravstvenog stanja, saveta lekara, zajedno u timu medicinskih sestara i lekara promovišemo zdrave stilove života. Posebno skrećemo pažnju na kampanju protiv pušenja, jer znamo svi koliko duvan oštećuje krvne sudove, srce, i uopšte zdravlje. Pravilna isshrana dosta voća i povrća, ujednačeni obroci, izbegavanje pržene, brze hrane, to su neke od preporuka zdravih stilova života. Uvek napomeno i izbegavanje stresa jer taj psihološki stres je često jak uzrok kardiovaskularnih bolesti, rekla je nastavnik zdravstvene nege u Medicinskoj školi Užice Olivera Bogdanović.
Manifestaciju posvećenu srcu posetili su i mališani iz Predškolske ustanove Užice koji su obišli i pogledali vozilo hitne pomoći koje je bilo u dvorištu škole, učenici Medicinske škole su im pokazali kako se određenim merama prve pomoći može pomoći nekome u nevolji, a učestvovali su i na oglednom času fizičkog vaspitanja na otvorenom gde su sa starijim drugarima radili vežbe i učili u značaju fizičke aktivnosti.
Koji su najčešći uzroci bolesti srca i koliko bi se korekcijom najvažnijih faktora rizika mogla smanjiti smrtnost?
–To su genetika, faktori sredine kao što su šećerna bolest, pušenje, nepravilna ishrana, pre svega pojačan unos masnih namirnica, preteran uno soli, fizička neaktivnost, sedeći način života. Faktori rizika su muški pol, godine života i hronični stres. Današnji dan je dan prevencije, Dan srca kada upozoravamo da pre svega treba da se posvetimo preventivi. Da sa njom sprečimo eventualne posledice i komplikacije kako srčanih, tako i ostalih kardiovaskularnih oboljenja i da ono što moramo imati kao poruku jeste da skoro tri četvrtine svih loših ishoda i komplikacija srčanih bolesti mogu biti sprečene ili odložene ako se na vreme osobe na vreme obrate lekarima i obave preventivne preglede, rekao je doktor Aleksandar Lazić.
Znaci i simptomi moždanog udara:
Oduzetost jedne strane lica, ruke ili noge na jednoj strani tela
Konfuzija (osoba ne zna gde se nalazi), otežan ili nerazgovetni govor
Teškoće sa vidom (jednostrano ili obostrano)
Otežano kretanje, vrtoglavica, gubitak ravnoteže i koordinacije
Jaka glavobolja, bez prethodnog uzroka
Nesvestica ili potpuni gubitak svesti.
Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Užice u Užicu je u 2020. godini od 1100 ukupno umrlih lica, 549 lica umrlo od posledica kardiovaskularnih bolesti, takav trend je bio i u 2021., a u 2022. godini je zbog povećanog broja lica umrlih od korone taj udeo nešto manji, oko 40 posto, a obično se kreće oko 50 posto. Dok je u Zlatiborskom okrugu u proseku broj lica koja umiru oko 4000 i polovina od toga pripada umrlima od kardiovaskularnih bolesti. Žene su prema podacima i u Zlatiborskom okrugu i Užicu te koje su češće umirale od ove bolesti. Tako je u 2022. godini 56,5 žena više umrlo nego muškaraca u Zlatiborskom okrugu, dok je u Užicu 53,1 više umrlo žena nego muškaraca.
–Što se tiče ambulantnog javljanja zbog kardiovaskularnih bolesti u Užicu su u prethodne tri godine u proseku tri, tri ipo hiljade zabeleženih sluačajeva kardivaskularnih bolesti. To je otprilike svaki deseti odrasli stanovnik u Užicu koji se javlja lekaru zbog kardiovaskularnih bolesti. Poslednjih deset godina brojevi su standardni osim u poslednjih par kada je korona bila dominatna, pa možemo reći da je bio neki pad u opštoj učestalosti u ukupnom oboljevanju, navela je dr Katarina Ristović iz ZZJZ Užice.
Znaci i simptomi srčanog udara:
Jak bol koji se javlja iza grudne kosti u vidu stezanja, pritiska, probadanja i traje više od pola sata (bol može da se širi prema ramenima ili stomaku, levoj ruci, vilici ili lopaticama)
Otežano disanje praćeno kratkim dahom
Malaksalost, muka, povraćanje
Uznemirenost.
Povećan krvni pritisak koji je najučestalija bolest srca i krvnih sudova se može smanjiti pre svega prevencijom.
–To možemo smanjti faktorima sredine i riziko faktorima na koje možemo da utičemo. Mi znamo da naše podneblje imamo sklonost ka malo jačoj ishrani, to su pre svega suhomesnati proizvodi koji imaju u sebi dosta soli, masnoće. Izbegavanje nekih namirnica koje su ne preporučljive, vođenje aktivnog života, neka fizička aktivnost da uvedemo redovne nedeljne šetnje makar dva do tri puta nedeljno, provera kontrola riziko faktora kao što su šećer, masnoće i ono na šta bi trebalo da utičemo je kontrola stresa. Da pokušamo da kontrolišemo stresne situacije, a ako su prisutne da nađemo ili neki izduvni ventil ili da se posavetujemo sa stručnjakom kako se izborimo sa stresom, poručio je doktor Lazić.
Odrasla populacija otprilike na svake dve godine treba da ima sistematski pregled kako bi se ispitala i eventualno otkrila sklonost ka bolestima srca.
–U okviru tih sistematskih pregleda već nakon 40 godine izabrani lekari upozoravaju i vrše preventivne skrining preglede za otkrivanje sklonosti ka nekim kardiovaskularnim bolestima srca. Ako se bolesti otkriju, onda idu kardiološki pregledi, koji su najčešće na šest meseci do godinu dana kod kardioloških pacijenata koji su u fazi mirovanja i redovno se kontrolišu, kazao je Lazić.
O tome koji lekovi se mogu kobinovati sa suplementima da ne bi došlo do interakcije iz Apoteke Užice su poručili da je najbolje da se posavetujemo sa apotekarima.
–Sugrađane koji nam se obraćaju najčešće zanima adekvatna primena njihove terapije, kombinacija sa drugim lekovima, da li dolaze u interakcije sa drugim lekovima da se ne bi pokazali neželjeni efekti. U današnje vreme dosta sugrađana pije i razne suplemente koji isto mogu doći u interakciju sa lekovima i o tome moramo da vodim računa. Zato je najbolje da se posavetuju sa farmaceutom kad dođu u apoteku i da vide šta mogu da koriste, što ne bi škodilo njihovoj primarnoj terapiji, a sa druge strane što bi im donelo veći benefit, rekla je specijalista farmakoterapije Marijana Sinđić.
Nastavnik zdravstvene nege u Medicinskoj školi Biljana Kostić pre svega savetuje da svi ljudi koriste zdrave stilove života.
– Ljubav i sve je u srcu i treba da ga čuvamo. Ono što bih ja predložila je da ljudi imaju mirne misli, harmoniju u odnosima sa prirodom, ljudima, okruženjem, sa samim sobom. Što se tiče ishrane i rekreacije to već imamo u medijima predloženo i samo je potrebno da prihvatimo u meri u kojoj želimo. Mislim da je mir u duši najvažniji za zdravo srce i to srce oseća, navela je Kostić.
Kardiovaskularne bolesti (KVB) su ubica broj jedan na svetu, uzrokujući preko 20,5 miliona smrtnih slučajeva godišnje. KVB je grupa bolesti koje utiču na srce ili krvne sudove. Najviše ljudi širom sveta umire od KVB: preko 20,5 miliona svake godine. Ishemijske bolesti srca (npr. srčani udar) i cerebrovaskularne bolesti ( npr. moždani udar) su uzrok 85% smrtnosti u grupi KV, a uglavnom pogađaju zemlje sa niskim i srednjim prihodima.
Letnja učionica
-Za nas je posebno značajno da prvi put obeležavamo Dan srca u novim uslovima. Od ove školske godine naši učenici će moći da koriste letnju učionicu, koja je napravljena na inicijativu učenika i Saveta roditelja. U završnoj su fazi radovi na ovoj učionici i uskoro ćemo je staviti u funkciju, rekao je direktor Medicinske škole Miroslav Poznanović.