Sa situacijom u javnim finansijama grada Užica javnost u Srbiji mogla je da se upozna krajem prošle godine kada je Sektor za reviziju budžeta lokalnih vlasti Državne revizorske instutucije (DRI) javno predstavio svoj hiljaditi izveštaj. Taj dokument državnih revizora svedoči o tome na koji je način gradska vlast raspolagala novcem gradjana Užica tokom 2017. godine. Upravo je ta godina važna za lokalne javne finansije u gradu iz nekoliko razloga.
Godine 2017. značajan deo poslovanja Javnog preduzeća “Direkcija za izgradnju” prelazi u nadležnost Gradske uprave za infrastrukturu i razvoj, a medju njima i postupci javnih nabavki vredni na stotine miliona dinara. Na izbor i primenu postupaka javnih nabavki koje je sprovodilo to javno preduzeće predstavnici civilnog društva su godinama unazad ukazivali, da bi te navode potvrdili i državni revizori u svom izveštaju.
Tako je, na primer, utvrdjena nepravilna primena kvalifikacionog postupka za nabavku radova vrednih 240 miliona dinara, a da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za primenu tog postupka. Inače, kvalifikacioni postupak nabavki manje je transparentan od najčešće korišćenog otvorenog postupka gde ponudu može da podnese bilo koji ponudjač koji ispunjava zakonom propisane uslove i ima odgovarajuće kapacitete za realizaciju posla. Više ponuda u postupku javne nabavke daje mogućnost za nižu cenu, a za, u ovom slučaju, iste radove.
Kvalifikacioni postupak
Način poslovanja nekadašnjeg JP “Direkcija za izgradnju” Užice vidi se i iz navoda da je to javno preduzeće u 2016. godini po sprovedenim prvim fazama kvalifikacionog postupka donelo više odluka o priznavanju kvalifikacija za izvodjenje različitih radova na izgradnji objekata na period od tri godine, a da nisu ispunjeni propisani uslovi. Gradska uprava za infrastrukturu i razvoj je kvalifikacione postupke Direkcije u 2017. godini nasledila i po automatizmu sprovodila sve do intervencije Državne revizorske institucije. Nakon ukazivanja DRI na nedostatke u izborima odgovrajućih postupaka javnih nabavki, odeljenje za javne nabavke Grada Užica prestaje sa praksom primene kvalifikacionih postupaka, tako da je u planu javnih nabavki za 2019. predvidjen samo jedan takav postupak, i to za radove na održavanju javne rasvete na teritoriji grada.
Istovremeno, te 2017. godine, Grad donosi odluke koje u značajnoj meri podižu transpraretnost javnih finansija i učešće gradjana u praćenju budžetske potrošnje. Prva odluka se odnosi na kreiranje gradjanskog budžeta za 2018. godinu gde su gradjanima prvi put na razumljiv način prikazani svi planirani prihodi i svi rashodi grada za tu godinu. Praksa povećanja transparentnosti budžeta je nastavljena i naredne godine time što je lokalna vlast na sajtu grada objavila Gradjanski vodič kroz odluku o budžetu za 2019. godinu. Ovaj dokument predstavlja sažet i jasan prikaz Odluke o budžetu grada Užica za 2019. godinu, koja je po svojoj formi obimna i nekada specifična za razumevanje zbog ekonomskih pojmova i klasifikacija koje je čine.
Značajna novina u budžetu za 2019. godinu jeste i planirani Program lokalnog partnerstva koji se odnosi na veće učešće gradjana u procesu trošenja budžetskih sredstava, odnosno mogućnost da gradjani predlažu projekte uredjenja javnih površina, a koji će biti finansirani sredstvima budžeta iz dela poreza na imovinu. Na ovaj način Grad Užice je nastavio sa svojim aktivnosatima ka unaparedjenju razumevanja i jačanju interesovanja gradjana za lokalne finansije. Naročito je istaknuto da se očekuje dalja saradnja lokalne samouprave i gradjana u zajedničkom postavljanju ciljeva, definisanju prioriteta i planiranju razvoja našeg grada.
Grad Užice je tokom postupka pripreme budžeta za 2019. godinu na svom sajtu pozvao sve gradjane, stručnu javnost i ostale zainteresovane aktere da se upoznaju sa nacrtima planiranih prihoda, rashoda i investicija za narednu godinu i da daju svoje predloge i sugestije putem elektronske pošte, kao i pisanim putem, poštom ili direktnom predajom u pisarnicu. Javna rasprava, kao i konsultacije su trajale od 16. novemba do 6. decembra, a otvoreni sastanak sa gradjanima održan je 1. decembra u 11 časova.
Medjutim, i pored toga što su gradjani imali mogućnost da daju svoje predloge na koji način gradska vlast da se ophodi prema javnom novcu, sama glavna javna rasprava ipak prolazi dosta nezapaženo u javnosti. Odziv gradjana glavnom dogadjaju je bio i više nego slab, što je samo potvrda tendencije konstantnog smanjivanja broja gradjana na ovakvim i sličnim skupovima. Razloga za slab odziv ima više, ali organizovati ovakav dogadjaj subotom u prepodnevnim satima nije najsrećnije rešenje. Takodje se uzroci slabe posete mogu naći i u nedostatku odgovarajuće medijske kampanje, jer je participativna demokratija nešto na šta gradjani još uvek nisu navikli. Vrlo je verovatno da su pojedini gradjani obeshrabreni i time što njihovi predlozi u prethodnim godinama na javnim raspravama o budžetu nisu poštovani.
Osvrnimo se još jednom na 2017. godinu.
Druga veoma važna odluka lokalne samouprave 2017. godine je usvajanje Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP), koji je donet nakon sveoubuhvatnog konsultativnog procesa. U pitanju je preventivni mehanizam za uvodjenje načela dobrog upravljanja i dobre uprave u rad organa i službi grada i drugih organa javne vlasti koje na lokalnom nivou zadovoljavaju potrebe i interese lokalnog stanovništva i lokalne zajednice. Prvi efekti donošenja LAP-a vidljvi su već početkom 2018. godine kada je gradonačelnik grada Užica Tihomir Petković prihvatio zahtev Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju da predstavnik Užičkog centra, u statusu gradjanskog posmatrača, prisustvuje sednicama konkursne komisije za ocenu projekata u oblasti javnog informisanja.
Inače, Lokalni antikorupcijski plan predvidja da trebа “obezbediti punu transparetnost konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja” i da se “puna transparentnost procesa obezbedjuje kroz objavljivanje svih dokumenata koji nastaju u toku sprovodjenja konkursa, a naročito dokumenata koji nastaju u radu konkursne komisije, javnost sastanaka konkursne komisije i učešće”.
U cilju praćenja primene LAP-a, a nakon javnog poziva za izbor članova Lokalnog antikorupcijskog foruma, u aprilu 2018, na predlog gradskog veća izabrani su članovi foruma: Dragoljub Zorić, profesor doktor književnih nauka, Matija Matović, majkrosoft inženjer i Ivan Matić, dipl. inženjer metalurgije. Medjutim, godinu dana nakon izbora članova, Lokalni antikorupcijski forum još nije počeo sa radom, što je još jedna potvrda da je u Srbiji mnogo lakše doneti zakone i odgovorajuće akte nego ih u potpunosti primeniti u praksi.
Preporuke DRI
Uredjenje javnih finansija ne može biti uspešno bez uspostavljanja kvalitetnog rada lokalnih javnih preduzeća. Gradjani Užica godinama traže da se mnoge usluge javnih preduzeća poboljšaju, ali i da se ozbiljnije povede račune o potrebi da li pojedina javna preduzeća uopšte treba da postoje.
Naročito se ističe da je odnos prema javnim preduzećima koja tržišno posluju previše zaštitnički i da treba izbegavati situacije na koje je i DRI ukazala. Naime, DRI je utvrdila da je Javnom preduzeću “Užice Razvoj” Grad 2017. godine preneo čak 53.520.000 dinara za usluge. Prenos novca je uradjen po ispostavljenim situacijama na osnovu Ugovora sa osnivačem o pružanju stručnih specijalizovanih usluga, kojim nije jasno odredjeno koji obim pojedinačnih usluga javno preduzeće treba da izvrši i po kojoj ceni. Ovim je postupljeno suprotno članu 58. Zakona o budžetskom sistemu i članu 16. Uredbe o budžetskom računovodstvu.
Polazeći od ovih nalaza, ali i na osnovu svih 29 preporuka Državne revizorske institucije, koje su se odnosile na finansijsko upravljanje i kontrolu, prihode, rashode za zaposlene, korišćenje roba i usluga, popis imovine i obaveza, bilans stanja, bilans prihoda i rashoda, javne nabavke, Užički centar za ljudska prava i demokratiju krajem 2018. godine obraća se internoj reviziji grada čiji je osnovni zadatak da predupredi nepoštovanje zakona u vezi sa raspolaganjem budžetskih sredstava i ispravi eventualne greške predstavnika vlasti.
Važno je napomenuti da je grad Užice jedna od retkih lokalnih samouprava u Srbiji koja ima formiranu Službu interne revizije, sa petoro zaposlenih. Medjutim, interesantno je da se upravo rukovodilac službe i budžetski inspektor pominju u izveštaju DRI, ali ne u pozitivnom kontekstu, i to u delu gde se ističe da su “bez pravnog osnova zbog pogrešno utvrdjenih i primenjenih koeficijenata za obračun zarada, izvršeni rashodi na ime plata, dodataka, naknada i socijalnih doprinosa na teret poslodavca u ukupnom iznosu od 29.892.000 dinara”.
Po navodima DRI, rukovodiocu Službe interne revizije je rešenjem još od 21. maja 2012. godine utvrdjen koeficijent u visini od 38,22. Budžetskom inspektoru je takodje rešenjem od 1. marta 2013. godine utvrdjen koeficijent u visini od 38,22. Tretiranjem rukovodioca Službe interne revizije i budžetskog inspektora kao postavljenih lica, umesto ispravno kao zaposlenih, utvrdjen je viši koeficijent od propisanog Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima, koji iznosi maksimalno 27,12. Prilikom obračuna i isplate plate rukovodiocu Službe interne revizije i budžetskom inspektoru je nepravilno utvrdjen viši koeficijent od propisanog, zbog čega su obračunate i isplaćene plate u višem iznosu od 579.000 dinara, što je suprotno članu 9. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Ispostavilo se da oni koji treba da čuvaju finansije grada i da vode računa o zakonitosti poslovanja imaju nezakonito visoke plate. Da li su ovu i druge nepravilnosti uopšte uočili i o njima upoznali rukovodstvo grada, nismo uspeli da saznamo jer interna revizija svoje izveštaje nije želela da nam dostavi. Njihovo je obrazloženje da prema medjunarodnim standardima Instituta internih revizora takve dokumente javnosti ne mogu da daju.
Dakle, primer iz Užica je pokazao da sa jedne strane imamo Državnu revizorsku instituciju koja svoje izveštaje objavljuje na potpuno transparentan i široko dostupan način, a sa druge strane interne revizije, koje su potpuno zatvorene za javnost i čiji izveštaji predstavljaju jednu od najčuvanijih tajni u Srbiji. Polazeći od činjenice da Vlada Republike Srbije na svom putu ka Evropskoj uniji, promoviše otvorenost podataka nama ostaje da vidimo da li će gradjani biti u mogućnosti da se uvere u kvalitet rada i suštinsku svrhu postojanja internih revizora – a to je, pre svega, adekvatan odnos prema javnom novcu. Na tom putu, stoji i Poglavlje 32. Finansijska kontrola, za koje je u Izveštaju o napretku Srbije za 2018. istaknuto da je “sprovodjenje unutrašnje kontrole i dalje na generalno niskom nivou”, a, ako je suditi po trenutnom načinu rada internih revizora, to poglavlje, iako prvootvoreno, neće biti zatvoreno u doglednoj budućnosti.
Autor Dragomir Pop Mitić, kordinator Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju
https://beta.rs/posmatraci/posmatraci-vesti/111109-uzice-javne-finansije-bez-unutrasnje-kontrole
Izvor Beta
