Omladinski klub Čajetina na Zlatiboru organizovao je radionicu za mlade – Zdravi stilovi života na kojoj je govorila specijalista opšte medicine dr Gordana Bojović. Prisutni učenici Ugostiteljsko turističke škole Čajetina i njihovi profesori imali su priliku da saznaju kako dolazi do gojaznosti, zašto iz ishrane treba izbaciti beli šećer, da li fizička aktivnost dovodi do smanjenja kilograma, kao i koliko je značajno uobročavanje, kako se boriti sa insulinskom rezistencijom, ali i tome koji su poremećaji u ishrani.
Posredstvom Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj opštine Čajetina odobren je projekat koji je finansiran sredstvima Ministarstva turizma i omladine i opštine Čajetina čime je omogućeno otvaranje Omladinskog kluba Čajetina na Zlatiboru.
–U Omladinskom klubu planiran je niz aktivnosti na godišnjem nivou na osnovu anketa sprovedenih u čajetinskim osnovnim i srednjim školama. Ovaj kutak za mlade podržaće i podsticati volonterizam, timski rad, kreativnost, javne akcije, promotivne aktivnosti, vršnjačke edukacije i mnoge druge koje će motivisati mlade i zainteresovati, rekla je koordinator Omladinskog kluba Marijana Škodrić.
Insulinska rezistencija je izlečiva
Specijalista opšte medicine i savetnik za ishranu doktor Gordana Bojović je navela da je bitno da mladi nauče šta je zdravlje i koji su to zdravi stilovi života.
–Zdrava ishrana počinje još od majčine utrobe pa nadalje i sad je vreme da mlade naučimo šta mogu da urade sada i kako da preduprede i unaprede svoje zdravlje. Kao i šta mogu učiniti za buduća pokolenja i svoju porodicu, kazala je Bojović.
Ona je istakla da je zdrava ishrana osnovni segment našeg funkcionisanja, od toga zavisi kako ćemo živeti, raditi, disati, sve zavisi od hrane.
–Na naš život mogu uticati nepravilna ishrana, stres, konzumiranje cigareta, alkohola, droge, psihoaktivne supstance, pesticidi, nedovoljno sna i niz drugih faktora koji mogu uticati na zdravlje. Hrana je nešto što nas pokreće, ona je naše gorivo. Od toga koliko i kakvu hranu unosimo zavisi kakvi će biti plovodovi našeg života i rada. Sem od količine zavisi i kvalitet hrane koji unosimo, poručila je doktorka Bojović.
Kada hrana uđe u organizam podstiče određene procese u telu koji dovode do varenja hrane. Kako i zašto nastaje dijabetes i kako insulin višak glukoze pakuje u rezerve, objasnila je doktorka Bojović.
–Unosom hrane u organizam dolazi do lučenja insulina, koji želi da taj šećer, glukozu iz ugljenih hidrata da smaže iz krvi i da deponuje i koristi kao izvor energije. Pošto se najčešće ne ograničavamo na malom obroku, jedemo onoliko koliko smatramo da nam je dovoljno, obično je to višak glukoze i taj višak glukoze insulin pakuje u rezerve koje ćemo koristiti kasnije kada tog insulina ne bude bilo, kada ne budemo jeli, kada razmak između obroka bude dovoljno veliki da koristimo tada te rezervne izvore energije. Insulin se izlučio, deo glukoze je iz krvi ušao u ćelije, a deo glukoze, odnosno višak je deponovan u jetri u vidu glikogena. Jetra ima određenu granicu, do koje može da primi glukozu u obliku glikogena, taj višak glukoze koji ne može da primi, odlazi i pretvara se u masno tkivo, zato dolazi do gojaznosti. Gojaznost izaziva hiperinsulinemija, odnosno hiper produkcija insulina i povećano unošenje ugljenih hidrata. Kad ih povećano unosimo ne može insulin da popakuje sve, da istroši kao energiju, da stavi u jetru da se koristi kao rezervni izvor energije i to mora da ode u masti. Ako u neko dogledno vreme kad se nije spustio insulin opet nešto jedemo, opet se luči insulin, pakuje šećer i opet dolazi do stalnog taloženja glukoze, sada masti u masom tkivu, rekla je dr Bojović i dodala:
–Prost šećer je saharoza, običan beli šećer koji bi trebalo apsolutno izbaciti iz upotrebe. On je kombinacija glukoze i fruktoze. Ne pravi samo glukoza iz šećera problem jer povećava insulin, problem je i u fruktozi koja je u toj saharozi. Ta fruktoza se jedino metaboliše u jetri i pretvara se u masti i zato nastaje masna jetra. Svaki dijabetičar, kao i osoba sa insulinskom rezistencijom ima masnu jetru zbog povećanog unosa prostih šećera, navela je dr Bojović.
Jesti prvo salatu pa ostalo
-Vlakna su korisni ugljeni hidrati, koriste se kod dijabetičara i kod onih sa insulinskom rezistencijom. Zdrava su jer se ne vare, već samo prolaze i zato kače usput glukozu i smanjuju svarljivost glukoze i automatski omogućavaju da izađe nesvarena, ne ulazeći u krv. Smanjuju apsropciju šećera u krvi zato su vlakna bitna. Moj predlog je da prvo jedete salatu u svakom obroku i da tim vlaknom napunite želudac da se izluči malo insulina, kaže doktorka Bojović.
Kako je navela doktorka, rešenje je u tome da ako bismo napravili dovoljno veliki razmak između obroka tada bi došlo do pada insulina i onda bi se te masti pretvorile u energiju koju bismo koristili.
–Prvo bi se istrošio glikogen iz jetre, a potom bi se koristila ta rezerva iz masnog tkiva. Treba jesti kada se oseti glad, slušajte svoje telo. Ja čak mislim da treba da bude i malo više od toga, da bi time omogućili da insulin još niže padne i tek onda jesti, kaže dr Bojović.
Anoreksija
-Poremećaj u ishrani gde dolazi do gubitka težine zato što se ne unosi dovoljno hrane. Mladi imaju psihičku percepciju da su gojazni, a u suštini nisu i neće da jedu. Kada se vidi da dete objektivno nije gojazno, a priča da je gojazno i neće da jede to je signal da se pozabavimo time, jer to može biti uvod u anoreksiju. Prvi bi to mogli da primete roditelji i prijatelji. Za lečenje je neophodna stručna pomoć, rekla je doktorka Bojović.
Ljudi koji smršaju imaju veću tendenciju da vrate kilograme, jer se usporava metabolizam, a druga stvar je u tome jer je gojaznost hormonska bolest.
–Kada se izgube kilogrami hormoni se aktiviraju, tada organizam kreće da povećava lučenje hormona gladi, smanjuje lučenje hormona sitosti. Tu je mozak u pitanju, jer telo žudi za hranom, jer su se izlučili hormoni koji traže da se jede, žele tu energiju. Teško je. U toj situaciji ne treba osuđivati one koji su smršali zato što vrate neke kilograme. Ono što sam uspela sa sobom i pacijentima u ovoj situaciji jeste da treba da shvate da će se neki kilogrami vratiti. Dok su bili na režimu da bi smršali, jeli su na 3 do 4 sata, sada moraju mnogo veću pauzu da prave da bismo izazvali pad insulina i da ti ljudi ne bi vratili kilograme, kaže doktorka Bojović.
Previše prostih šećera iz ugljenih hidrata u našoj ishrani dovodi do hiperinsulinemije i insulinske rezistancije.
–Insuliska rezistancija je rezistencija na nivou receptora na ćelijama. Kada se naš insulin izluči posle nekog obroka koji obiluje ugljenim hidratima taj insulin treba da pojede glukozu i rasporedi u ćelije, međutim pošto je previše glukoze, insulin trpa tu glukozu u ćelije i ćelije nakon nekog vremena ne mogu da prime, i postanu otporne na to, što dovodi do insulinske rezistencije, objasnila je dr Bojović.
Bulimija
-Poremećaj u ishrani gde se unosi previše hrane, ali se hrana izbacuje povraćanjem. Pacijenti sa bulimijom imaju problem psihičke prirode bilo u porodici ili radnoj sredini. Lečenje se može ostvariti samo uz stručnu pomoć, navela je dr Bojović.
Pitamo se često kako ranije nije bilo gojaznih, dijabetesa, insulinske rezistencije u prilog tome govori način ishrane u posleratnom periodu, koji je doktorka prikazala.
–Iz ovog primera ishrane u posleratnom periodu ljudi su imali tri obroka, a između nisu jeli ništa. Skroman doručak i blag skok insulina, a do ručka je dolazilo do pada insulina. Dođe ručak povećao se insulin, pa ništa nisu jeli do večere, pa pao inuslin, večera pa malo poraste insulin i tokom sna pad insulina. U današnje vreme insulin stalno pada i stalno raste jer se non stop nešto gricka, dodajemo nešto, mi uopšte nemamo pad insulina, kaže dr Bojović.
Postulati zdrave ishrane bi se zasnivali na sledećem.
–Rešenje je smanjiti unos šećera, rafinisanih žitarica. Ne treba obrok da bude prepun ugljenih hidrata, već izbalansiran. Povećati unos zdravih masti, vlakana. Uobročavanje. Hidratacija, znači što više vode piti, a može i čaj. U soku kada iscedimo neko voće ostaje samo šećer, nema vlakana. Ukus vode možemo pojačati time što ćemo nacediti limun ili narandžu u vodu. Treba ograničiti unos proteina, proteini hrane naše ćelije, a mogu to da urade i one koje ne trebaju. Zato treba unositi proteine iz jaja, ribe, mesa. Možemo koristi integralno pšenično brašno, heljdino, speltino, ovas je jedna od najzdravijih namirnica. Ovsene pahuljice treba preliti vrelom vodom ili ih skuvati, jer im treba toplota da se oslobode celog zrna. To isto važi za čiju i laneno seme. Žitarica je potrebno da bude sa celim zrnom, mekinje u brašnu su ono što je blagorodno za nas, što smanjuje glukozu, rekla je doktorka Bojović.
Jedno od pitanja je bilo kako se ne prejesti nakon velike pauze između obroka.
–Tada je najbolje pojesti prvo vlakna iz salate, a ja pojedem prvo salatu i orašaste plodove i nakon toga glavno jelo. Orašasti plodovi su za mene spas. Samo treba znati da kikiriki ne spada u orašaste plodove, već su to orasi, bademi, lešnici, indijski, brazilski orah, rekla je dr Bojović.
Ortoreksija
-To je poremećaj u ishrani novijeg datuma. To je opsednunost zdravom hranom u velikoj meri. Ti ljudi jedu samo zdrave namirnice, prestaju da jedu i ono što je objektivno zdravo. Preterano se bave fizičkom aktivnošću, samo zdrava ishrana im je važna, kaže doktorka Bojović.
-Insulinska rezistencija je izlečiva, nisam za davanje terapije, navela je doktorka i rekla da nikome nije preporučila da koristi terapiju, već da se zdravom ishranom, zdravim stilovima života organizam vrati u normalnu funkciju. Tu je takođe bitan san, fizička aktivnost i smanjenje stresa.
DZ Čajetina: Briga o prevenciji kroz savetovališta za trudnice i dijabetes (AUDIO)
Fizička aktivnost ne skida kilograme
-Fizička aktivnost se ne koristi za skidanje kilograma. Kad stanete na traku izmorite se, potrošite neke kalorije, ali ne skinete kilograme. Fizička aktivnost služi za zdravlje, za insulinsku rezistenciju na nivou mišića, za fleksibilnost lokomotornog aparata, za fleksibilnost zglobova, umanjenje stresa, rekla je dr Bojović.
Možda je imate, a ne znate: Perimenopauza počinje u kasnim tridesetim(AUDIO)
Kad dete traži grickalicu, treba mu dati krastavac, papriku ili šargarepu(AUDIO)
