U Srbiji, prema procenama na osnovu međunarodno prihvaćenih kriterijuma, živi više od 1,3 miliona ljudi u situaciji hendikepa, dok je popis stanovništva iz 2022. godine pokazao da je taj broj četiri do pet puta manji, izjavio je izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz popisa stanovništva 2022. godine, u Srbiji žive 356.404 osobe sa invaliditetom, a Janković za agenciju Beta navodi da zbog ograničavanja terminom “invaliditet”, veliki broj osoba u situaciji hendikepa ostaje neprimećen jer ih sistem ne prepoznaje na pravi način.
Objasnio je da je prema procenama, na osnovu tih međunarodnih kriterijuma, u situaciji hendikepa u svetu prepoznato između 20 i 25 odsto ljudi, dok je u Srbiji taj broj oko pet odsto.
“Zaista je paradoksalno da je to četiri do pet puta manje od onoga što je stabilan statistik. Naša je procena, na osnovu tih stabilnih statistika, da objektivno u Srbiji živi više od 1,3 miliona ljudi u situaciji hendikepa, kojima je u nekom trenutku ili svakodnevnom funkcionisanju potreban neki vid podrške”, naveo je Janković.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je najveća incidenca od kancera, gde osobe i nakon lečenja imaju ograničenost u angažovanju u različitim aktivnostima, a postoji i značajan broj vojnih i civilnih žrtava ratova u poslednjih 30 godina.
“Ako bi se primenili kriterijumi koji su standard za razvijena društva i društva koja su odgovorna prema osobama sa hendikepom, onda bi naš sistem morao da prepozna sve osobe kojima je u funkcionisanju potreban neki vid podrške, a ne ovako kako je to u okviru samog upitnika (u popisu) i kroz niz zakonskih rešenja definisano ko je sve osoba sa invaliditeom, jer tu dolazimo do velike zamene teza”, naglasio je Janković.
Dodao je da je podatak iz popisa stanovništva rezultat nekoliko faktora – sa jedne strane sistemskih rešenja i zakonskih definicija, a sa druge strane i nedovoljne informisanosti velikog broja ljudi da na osnovu svog stanja spadaju u kategoriju osoba sa hendikepom.
“Kod nas ograničeno uokvireno tim terminom invaliditet. Nije problematično da se koristi taj termin, koliko je sam koncept invaliditeta, koji počiva na komisijskim nalazima i medicinskim dijagnozama, a zaista redukuje prava velikog broja ljudi”, naveo je Janković.
Rezultat na popisu je, prema njegovim rečima, pokazatelj pogrešnog pristupa osobama sa hendikepom iz ugla samog sistema i kako i koga država percipira kao osobe sa hendikepom.
“Posledica je i što se suštinski Srbija ne bavi na pravi način problemima osoba sa hendikepom, već se oslanja na neki vid konformizma, u smislu da se oslanja na osobe kod kojih je najvidljivija situacija hendikepa. Oslanja se na organizacije koje zastupaju svoje članove sa određenim vrstama invaliditeta“, dodao je on.
Janković je ocenio i da zbog toga što ne postoje sistemska rešenja, te osobe nisu svesne da spadaju u kategoriju osoba sa hendikepom, ali i da zbog kulturoloških obrazaca imaju strah od etiketiranja.
“Na žalost, kod velikog broja tih ljudi dolazi do pojave sindroma ‘guranja stvari pod tepih’, tako da time što pravovremeno izbegavaju da zatraže podršku i da se deklarišu kao osobe sa hendikepom, one zapravo gomilaju svoje probleme u funkcionisanju i na kraju ti problemi eskaliraju sa mnogo većim posledicama po njih same”, naveo je Janković.
