Protekle godine na svaka četiri dana, ubijen je jedan novinar u svetu. Novinari i dalje plaćaju veoma visoku cenu profesije, ocena je Regionalne konferencije o bezbednosti. Upućeni traže efikasne istrage napada na novinare i rad na prevenciji.
Na vrhu liste najugroženijih profesija decenijama je novinarstvo. Na meti je najčešće zdravlje, a sve češće i život. Tokom proteklih dvadeset godina u svetu je ubijeno gotovo 1.700 novinara.
Smrt novinara je, kaže dugogodišnji urednik, vrh ledenog brega. Ispod toga je na desetine napadnutih, pretučenih, zaplašenih novinara.
–Rizik je ugrađen u našu profesiju i nisu svi rizici vezani za državnu represiju i za odnos jednog društva prema slobodi govora. Sada je užasno rizično izveštavati sa fudbalskih utakmica, 16 novinara je poginulo u poslednjih deset godina. Imate demonstracije koje su takođe užasno opasne. Najguroženiji su oni među nama koji idu u rat da bi nam javili šta se tamo zaista događa, zato što ne možemo, nećemo, ne smemo svi da odemo, kaže novinar Branko Čečen.
Rizici se, sa razvojem tehnologija, menjaju i usložnjavaju. Novinarima pretnje uglavnom stižu putem društvenih mreža, a većina redakcija nema ustanovljene mehanizme postupanja u slučaju digitalnih napada na zaposlene. Pred tužilaštvom, od početka godine otvorena su četiri predmeta.
-U odnosu na period pre 2016. novinari sada mogu, znajući da će javno tužilaštvo i policija, reagovati momentalno, da se direktno obrate kontakt tačkama, kontakt tačke momentalno reaguju. Tokom 2023. imamo značajno manji broj nepoznatih izvršilaca krivičnih dela, značajno veći broj presuda i kaznenih mera, kaže Branko Stamenković, zamenik Republičkog javnog tužioca .
A među poslednjim koja je stigla, da je Apelacioni sud oslobodio okrivljene za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, uzmemirila je struku. Reakcija i iz Brisela – nadamo se da će i takvi slučajevi iz prošlosti biti rešeni. Njegov predstavnik u Beogradu kaže da ne sme da postoji rizik slobodnog izražavanja.
–Radnici medija plaćaju visoku cenu za svoju profesiju, posebno novinarke koje su izložene stigmatizaciji. Mi to vidimo globalno, u EU i u Srbiji. EU je u godišnjem izveštaju o stanju napretka Srbije napomenula da su i policija i tužilaštvo brzo reagovali na nekoliko slučajeva napada i pretnji na novinare, ali je ocenila da celokupni ambijent za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja još uvek treba dodatno ojačati u praksi, kaže Emanuel Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji.
U praksi gotovo polovina novinara kaže da često doživljava stres na poslu, svaki četvrti – svakodnevno. To u većini slučaja utiče i na porodicu, zato mladi sve manje žele da se bave ovim poslom, poručuju upućeni.
