Rad učenice Užičke Gimnazije Emilije Sredojević Uporedna analiza algoritama za generisanje realističnih pahuljica proglašen je za najbolji na studentskoj konferenciji 16. IEEESTEC na Elektronskom fakultetu u Nišu. Dodeljena joj je nagrada Akademik Ninoslav Stojadinović i rad je predložen za učešće na međunarodnom konkursu IEEE R8 Student Paper Contest.
Emilija Sredojević je učenica trećeg razreda i pohađa smer učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku u Užičkoj Gimnaziji. Nagrađeni projekat je radila u Istraživačkoj stanici Petnica kao polaznica računarstva.
–Polaznici Petnice kada završe svoje projekte mogu da učestvuju na studentskoj konferenciji IEEESTEC u Nišu. Ove godine je ona održana 16. put i tu je bilo 80 radova studenata i učenika srednjih škola. Nisam očekivala da je moj rad toliko dobar, tek kada sam primila nagradu shvatila sam koliko je rad kvalitetan. Bila sam srećna zbog nagrade, ali kada sam saznala da je rad je predložen za učešće na međunarodnom konkursu IEEE R8 Student Paper Contest tek onda nisam znala šta da mislim. Kada je prošlo malo vremena od proglašenja mislim da sada shvatam značaj i vrednost mog rada. Moj rad je trenutno na konkursu i ukoliko bude odabran postoji šansa da se plasira na finalno takmičenje studentskih radova u Portu gde će učestvovati najbolji radovi iz Evrope, Afrike i dela Azije. Sredinom marta bi trebalo da bude donešena odluka, priča Emilija.
Ideju za rad dobila je tokom jednog putovanja autobusom. Nakon toga usledili su dani istraživanja, čitanja raznih stručnih radova, gledanje video materijala o tome kako bi mogla da pripremi i uradi projekat. Početna ideja bila je da napravi program koji će prilikom svakog pokretanja na ekranu dati drugačiju pahuljicu, jer je osobina pravih pahuljica da su sve drugačije i jedinstvene, a u računarstvu je vrlo teško da sve bude jedinstveno.
–Koristila sam tri algoritma. Algoritam za Kohovu pahuljicu koji sam izmenila da bi dao nasumične pahuljice, jer on inače daje samo jednu pahuljicu, L- sistemi koji su isto metod za generisanje, originalno se koristio za generisanje biljaka i algi. On se sastoji od nizova simbola i u zavisnosti od tih simbola se generiše crtež. Treći algoritam je Rejterov model, ćelijski automat i on već postoji, samo sam htela da ga uporedim sa ova dva koja sam ja donekle osmislila, objašnjava Emilija i dodaje:
–Posle dobijenih rezultata uradila sam anketu za koju sam odabrala po osam pahuljica koje su bile reprezentativne za svaki model, anketa je imala 24 pahuljice. Pitanja su se odnosila na to koliko pahuljica liči na pahuljicu iz prirode, koliko su različite pahuljice u okviru jednog modela i iz radoznalosti sam pitala koja im se najviše svidela, kaže Emilija.
Ona navodi da je uspela da dokaže početnu ideju u svom radu.
–Zaključak rada je da kompjuterski može da se napravi jedinstvena pahulja, postoji šansa da će se ponoviti pahuljica, ali su one male, tako da ja smatram da mi je uspelo to što sam želela da uradim. Po metodima na osnovu rezultata najrealističnije su pahuljice generisane Rejterovim modelom. Najrazličitije su pahuljice koje su generisane L- sistemima, a one koje su generisane Kohovim sistemima su srednje realistične i srednje slične između sebe, zaključuje Emilija, koja osim računarstva i prirodnih nauka, slobodno vreme voli da provede svirajući klavir.
