Evropska komisija usvojila je saopštenje o reformama koje prethode proširenju i pregledima politika.
Ovaj dokument doprinosi tekućem procesu razgovora o unutrašnjim reformama koje će EU morati da sprovede kako bi se pripremila za proširenje Unije. Dokument sagledava implikacije proširene EU u četiri glavne oblasti – vrednosti, politike, budžet i upravljanje – postavljajući osnovu za preglede politika pre proširenja koje je objavila predsednica Fon der Lajen u svom obraćanju o stanju Unije 2023. godine.
EU se mora produbljivati dok se istovremeno širi. Moramo da počnemo da se pripremamo za Uniju sutrašnjice i da iskoristimo proširenje kao katalizator napretka. Proširenjem je čitava Evropa na dobitku. Time EU postaje najveće integrisano tržište na svetu, otvaranjem trgovinskih i finansijskih tokova, čime je dat doprinos ekonomskom rastu kako u EU, tako i u zemljama koje se pridružuju EU, uz jačanje težine EU u globalnim poslovima.
Dok su reforme bile potrebne i ranije, sa proširenjem one postaju neophodne.
Pripreme za veću Uniju
Proširenje predstavlja strateški interes Unije. Iako postoje određeni izazovi, prednosti dobro vođenog procesa proširenja obuhvataju različite oblasti: geopolitičke, ekonomske, socijalne i demokratske. EU je uspešno upravljala prethodnim proširenjima, prilagođavanjem politika EU pre pristupanja, obezbeđivanjem rigoroznog procesa pristupanja, ciljanom pomoći i – gde je potrebno – tranzicijom.
Da bi se ove koristi materijalizovale, i države članice EU, kao i države koje teže članstvu moraju biti dobro pripremljene, a proces pristupanja mora ostati zasnovan na ostvarenim rezultatima. To zahteva punu i održivu političku posvećenost i angažovanje, pre svega onih zemalja koje su trenutno u procesu pridruživanja, ali i same EU. Oslanjajući se na naučene lekcije iz prethodnih procesa proširenja, uz dalje unapređenje naših politika u 27 država članica, postajemo bolje pripremljeni za veću Uniju. Naime, postepena integracija postala je važan element u pripremi zemalja za proširenje mnogo pre samog pristupanja.
Vrednosti
Održavanje demokratije, vladavine prava i fundamentalnih prava je kamen temeljac EU. EU mora da vodi duboko ukorenjenu transformaciju u zemljama proširenja. Ove vrednosti nastavljaju da vode duboko ukorenjenu transformaciju u zemljama proširenja. EU jača svoje alate kako bi osigurala doslednu primenu vladavine prava u celoj Uniji, izvan samog pitanja pristupanja.
Politike
Iako se mogu pojaviti izazovi, proširena Unija donosi veće koristi jedinstvenog tržišta. Međutim, ostvarivanje ovih pogodnosti za građane i preduzeća zahteva dobro pripremljen proces proširenja.
Današnji dokument fokusira se na sledeće:
Jačanje povezanosti: Veća Unija će ojačati fizičku povezanost, što će dovesti do nižih logističkih troškova i jednostavnijih trgovinskih tokova. To će na kraju doneti opipljive ekonomske koristi za potrošače i preduzeća. Veliki deo ovog napretka zavisiće od dostupnosti dovoljnih privatnih i javnih ulaganja i od regulatornog približavanja. Pregledi politike mogu da ispitaju, na primer, na koji način inicijative politike za povećanje otpornosti kroz industrijske inovacije mogu doneti veći obim i podršku važnih projekata od zajedničkog evropskog interesa.
Poštovanje naših obaveza vezanih za klimu i zaštitu životne sredine: Veća Unija ima potencijal pozitivnog doprinosa rešavanju klimatskih promena i gubitka biodiverziteta. Države koje su u procesu proširenja imaju ogroman potencijal u pogledu obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Pregledi politike treba da ispitaju koje nove izazove može da reši klimatska i zelena industrijska politika EU, istovremeno čuvajući naše ambicije i osiguravajući predvidljivost.
Poboljšanje kvaliteta i bezbednosti hrane: Ključni izazov budućeg proširenja biće jačanje sposobnosti Zajedničke poljoprivredne politike EU da podrži održiv i konkurentan model poljoprivredno-prehrambene proizvodnje, uz prilagođavanje potrebama poljoprivrednika i raznovrsnosti poljoprivrednih modela. Pregledi politika bi analizirali zemlje kandidate i sposobnost potencijalnih kandidata da primenjuju zakonodavstvo EU o šemama direktne podrške poljoprivrednim gazdinstvima i da implementiraju zajedničke organizacije tržišta za različite poljoprivredne proizvode.
Stvaranje uslova za društveno, ekonomsko i teritorijalno približavanje: Članstvo u EU donosi opipljive koristi privredi, kao što su niži troškovi transakcija, povećanje investicija, unutar regionalna trgovina, ekonomski rast i veća socijalna prava. Takođe omogućava pristup i raznovrsnijim finansijskim tržištima, čime se smanjuju troškovi finansiranja i potrošačima pruža veći izbor i niže cene. Da bi se pozabavili izazovima povezanim sa upravljanjem politikama ekonomskog, socijalnog i teritorijalnog približavanja u okviru šire grupe država članica, pregledi politike bi, između ostalog, morali da se odraze na premošćavanje jaza u zakonodavstvu i sprovođenju.
Ispunjavanje čvrstih obaveza u oblasti bezbednosti, upravljanja migracijama i granicama: U sve izazovnijem geopolitičkom kontekstu, veća Unija bi povećala svoju ulogu u svetskim poslovima i u multilateralnim okruženjima – ako je u stanju da deluje ujedinjeno, brzo i odlučno. Ovo spoljno jedinstvo i agilnost zahtevaju osnovnu zajedničku viziju i visok stepen zajedničke analize i stavova među državama članicama. Ipak, veća Unija bi mogla, barem u početku, doneti veću raznolikost spoljnopolitičkih interesa i agendi. Revizija politike treba da razmotri kredibilitet i sposobnost Unije da deluje, što će zavisiti od efikasnog donošenja odluka.
Budžet
Precizan finansijski uticaj proširenja prvenstveno će zavisiti od njegovog vremena, obima i od rezultata pristupnih pregovora zasnovanih na ostvarenim rezultatima. U svakom slučaju, proširenje treba uzeti u obzir u razmatranjima koja vode do sledećeg dugoročnog budžeta. Buduće programe potrošnje EU treba razvijati imajući na umu buduće proširenje. Paralelno će postojati potreba da se razmotri kako se pretpristupni alati mogu fino podesiti u cilju bolje pripreme za pristupanje i tranziciju ka učešću u fondovima EU.
Upravljanje
Razmišljanja o institucionalnim reformama EU prisutna su od 2022. godine. Izgledi proširenja dali su ovoj debati novi osećaj hitnosti. Iako je Komisija naznačila svoju podršku promeni Ugovora, „ako i gde je to potrebno“, ona veruje da se upravljanje EU može brzo unaprediti korišćenjem punog potencijala sadašnjih ugovora, kao što su „klauzule pasarele“ koje omogućavaju promenu od jednoglasnosti do glasanja kvalifikovanom većinom unutar Saveta u ključnim oblastima. Takođe će biti neophodno uzeti u obzir predstojeće opterećenje sprovođenja, što je ključno za očuvanje integriteta i funkcionisanja Evropske unije i njenog jedinstvenog tržišta.
Osnovne informacije
Veća Evropska unija ima značajan politički i ekonomski potencijal. Maksimiziranje ovih mogućnosti zavisiće od naše sposobnosti da identifikujemo, definišemo i predvidimo oblasti za poboljšanje i da definišemo jasnu strategiju o tome kako napredovati na paralelnim kolosecima proširenja i reformi EU.
Današnje Saopštenje predstavlja početak rada na detaljnim pregledima politika, koje je najavila predsednica Fon der Lajen u svom obraćanju o stanju u Uniji 2023. godine. Komisija će izvršiti ove preglede početkom 2025. godine. Pregledi mogu imati različite forme u zavisnosti od sektora i imaće koristi od doprinosa zainteresovanih strana o specifičnim uticajima veće Unije na pojedinačne politike. U zavisnosti od rezultata pregleda, suštinski predlozi reformi u pojedinačnim sektorima, uključujući pripremu predloga Komisije za sledeći dugoročni budžet, mogli bi da budu drugi korak u ovom procesu.
