Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Blagovesti, dan kada se hrišćani podsećaju dolaska Arhangela Gavrila, koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božjeg.
Blagovesti su jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika. Slave se u znak sećanja na “blagu vest”, kada je, prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.
Praznik je ustanovljen u prvim danima hrišćanstva, jer se smatra da su tom vešću blagovesnika Gavrila obistinjene reči strarozavetnog proroka Danila i da sa blagom i radosnom vešću počinje hrišćanska istorija spasenja, Novog Zaveta i preobražaj čovečanstva.
Setva i običaji
Blagovesti su jedan je od najčešće predstavljenih motiva na Carskim dverima.
Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime.
Po običajnom kalendaru, zato od danas počinje setva jarih žita. Dobar je dan i za kalemljenje voća i orezivanje vinograda.
Obiluje običajima i narodnim verovanjima, a posebno ga svetkuju žene, zbog poroda.
Jedino je danas i na Cveti dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
