Građani iz cele Srbije koji su se registrovali na platformu Budi deo plana dobili su prva obaveštenja o aktuelnom procesu izmena planskih dokumenta grada Kragujevca, na koja mogu da podnesu eventualne primedbe do 7. maja. Ovo je prvi put da je javnost na ovakav način uključena u prostorno i urbanističko planiranje, a ceo projekat predstavlja važan korak ka formiranju jedinstvenog nacionalnog sistema eProstor.
Od kada je pre tri meseca platforma puštena u rad u okviru projekta Glas građana u urbanističkom planiranju, osim toga što građani dobijaju informaciju o podnetoj inicijativi da se neki plan menja ili usvaja, sada imaju i prostor gde mogu da se edukuju kako bi bolje razumeli čemu služi plan, kakav je sistem planiranja i zašto treba da se uključe.
Prema rečima Jasmine Radovanović, vodeće savetnice za imovinu i investicije u NALED-u, rezultati istraživanja koje je paralelno sprovedeno, pokazalo je da većina ispitanika misli da nije dovoljno uključena u planski proces.
– S jedne strane imamo 90% građana koji smatra da postupak donošenja planskih dokumenata treba da se digitalizuje i učini transparentnijim, a sa druge dve trećine lokalnih samouprava koje žele da unaprede komunikaciju, kako bi gradili poverenje između građana i institucija. Trenutno u javnosti postoji sumnja u transparentnost planskog procesa i zato ćemo se zalagati za više edukativnih aktivnosti, kao i da se propiše obaveza da se tokom javnog uvida organizuje info dan gde bi građani mogli da dobiju sve informacije na njima razumljiv način – navodi Radovanović i ističe da se nada da će i druge lokalne samouprave prepoznati benefite komunikacije sa građanima putem platforme.
Prema aktuelnim propisima, primedbe na izmene planskih i urbanističkih dokumenata mogu se podnositi isključivo pisanim putem, na pisarnicama lokalnih samouprava ili putem pošte, pa se često dešava da dokumentacija ne stigne u predviđenom roku do nadležnih organa, troši vreme građanima da odlaze na šaltere lokalnih samouprava, a najčešće nemaju ni informaciju da su izmene planova u toku, jer se objave vrše u dnevnoj štampi, službenim glasilima ili na sajtu lokalnih samouprava, zbog čega treba omogućiti digitalizaciju planskog procesa.
Đorđe Milić, direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, navodi da će se u narednim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, nedvosmisleno urediti i pitanje elektronskog slanja primedbi tokom javnog uvida kao i u Uredbi o razmeni podataka, kako bi kompletna planska dokumentacija prešla u digitalni format.
– Pilot projekat sproveden u Kragujevcu daje dobru osnovu da do kraja 2026. najveći deo planskog procesa bude u elektronskom formatu, od dokumentacije, preko javnog uvida i podnošenja primedbi, do usvajanja dokumenata. Ukoliko bi se platforma povezala na portal eUprava, građani koji su registrovani mogli bi automatski, preko svog eSertifikata da potpisuju i podnose primedbe – kaže Milić, i dodaje da bi na osnovu preporuka i rezultata projekta sprovedenog u Kragujevcu mogla da se aktivira radna grupa za izradu koncepta eProstora.
Preko platforme Budi deo plana građani su dobili informaciju da je grad Kragujevac oglasio javni uvid u nacrt Plana detaljne regulacije, Saobraćajnice u nastavku ulice Belodrimske do Severne obilaznice grada Kragujevca i nacrt Izmene i dopune plana detaljne regulacije Dela radne zone i industrijska zona Kragujevac i radne zone II Lepenica-Skladišni centar-Teretni terminal.
Zamenik gradonačelnika Kragujevca Dejan Ružić kaže da je Grad i do sada sve odluke objavljivao na zvaničnom sajtu i u Službenom listu, međutim, to je podrazumevalo da građani svaki dan moraju da ulaze na sajt.
– Zahvaljujući platformi sada svako ko želi dobija obaveštenje čim se pokrene incijativa za izmenu plana, zatim tokom ranog javnog uvida i javnog uvida, pa mogu i da odu na sajt i vide plan, bez obaveze da svaki dan ulaze kako ne bi nešto propustili, čime se povećava transparentnost rada lokalne samouprave – ukazao je Ružić.
Projekat Glas građana u urbanističkom planiranju, koji je sproveo NALED, finansiran je od strane Silp fonda Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida), a podršku u realizaciji pružio je Geografski fakultet u Beogradu.
