Arilje – Iako nije poznata kao Tara i Uvac, reka Panjica koja protiče kroz sela u blizini Arilja pravi je turistički biser koji je od strane posetilaca prepoznat tek pre nekoliko godina, kada su se usled pandemije mnogi upustili u istraživanje predela u Srbiji. Doboko usečen kanjon jedan je od najlepših u ovom kraju i predstavlja pravo blago očuvane, netaknute prirode. Kroz tok Panjice vodi vas staza dugačka oko 1.000 metara, a sve one koji se odluče da je prepešače na samom kraju očekuje nagrada, jer se tu nalazi jedinstvena Vodena pećina.
– Za sada su speleolozi istražili njen prvi deo, oko nekih 200 metara. Za dalja pretraživanja čekaju se obučeni ronioci, jer se pretpostavlja da se u pećini nalazi jezero. Ovo je izuzetno atraktivan lokalitet, a sama staza koja vodi do Vodene pećine pravi je adrenalniski doživljaj. Preko reke su urađeni drveni mostovi, postavljene klupe, ali smeli avanturisti često Panjicu pregaze, ako vodostaj nije naročito visok. Međutim, svim posetiocima savetujemo da ne kreću u obilazak pećine bez pratnje planinara ili speleologa, kažu za RINU u Turističkom centru Arilje.
Po svom geološkom tipu Vodena pećina je kraškog porekla, a za sada se pretpostavlja da je vodena masa koja izlazi iz pećine, ustvari ponornica nastala od više izvora koji poniru negde u zoni Kukutnice.
Po svom položaju i izgledu ona je jedan od najznačajnijih speleoloških objekata u ariljskom kraju, a bitan je i njegov hidrogeološki potencijal.
– Pećina je izvorište podzemne vode velike izdašnosti, a retke krečnjačke morfološke pojave koje se ovde mogu uočiti čine ovo mesto savršenim za „aktivni turizam“. Neposredno ispred pećine nalazi se i fascinantan vodopad koji pravi reka Panjica, a visine je oko osam metara. U letnjim mesecima količina vode je manja, ali na proleće i u jesen slika koja se ovde stvara zaista je fantastična, dodaju naši sagovornici.
Ovaj predeo obiluje i brojnim endemskim vrstama, pa je tako u kanjonu Panjice Josif Pančić prilikom svojih putovanja po Srbiji, pronašao izuteno retku biljnu vrstu „campanula secundiflora“, a pretpostavlja se da ih na ovom lakalitetu nema više od sto primeraka.
