Mlada glumica Una Kostić ponudila je zanimljivu i osavremenjenu Koštanu u istoimenom komadu Narodnog pozorišta Niš. To je njena prva uloga u pozorištu i njome je, u martu ove godine, diplomirala na odseku za glumu Akademije umjetnosti u Banja Luci. Snimila je nekoliko TV serija („Koža”, „Oluja”, „Složna braća”) i kratkometražnih filmova koji su nagrađeni na međunarodnim festivalima.
„Koštanu igram tako da joj sve oko nje brzo dosadi. Ona je vrlo mlada i često ne zna šta želi i šta bi joj bilo zanimljivo, ali nema nameru da manipuliše likovima i da bilo koga kontroliše. Njoj je zanimljivo to kako je gledaju svi ti muškarci, jer je svesna svoje lepote”, navodi Una i kaže da je put građenja tog lika bilo „zanimljivo, neobično i izazovno pozorišno istraživanje”.
Kako Vam se dogodilo to da na samom početku karijere dobijete tako veliku i značajnu pozorišnu ulogu?
„Iz Banja Luke, gde sam studirala, preselila sam se u Niš, gde sam rođena. Bila sam u teškoj privatnoj situaciji i veoma tužna sam došla u niško pozorište da predam svoj si-vi. Nisam imala snage da objašnjavam direktoru u kojim projektima sam bila angažovana. Potpuno nezainteresovano, predala sam svoj si-vi i rekla direktoru da odlazim i da, ako me oni neće, angažovaće me neko drugo pozorište. Tek kada sam to izgovorila, shvatila sam šta sam rekla. To nisam bila ja. Nisam znala šta mi se desilo. A onda mi je rekao da ću zbog takve hrabrosti uskočiti u jednu predstavu i tako mi se dogodila uloga Koštane.”
Kako ste reagovali na to kada ste saznali da „Koštana” neće biti ona koju većina nas „poznaje”?
„Na kastingu, rediteljka Jana Maričić je izabrala mene. Međutim, htela sam da vratim ulogu jer nisam znala da pevam, ali Jana mi je rekla: ’Ne, Una. Hoću tu vatru koji imaš u sebi. To mi je potrebno za predstavu’. Sa muzičarima sam se pripremala i uvežbavala pesme mesec
dana duže od ostatka ansambla. I propevala sam dve sedmice uoči premijere. Kako, ne znam. Ne znam ni to da li bih uspela da iznesem originalnu Koštanu. Možda bi to
druga glumica uradila bolje od mene, ali zainteresovao me je koncept celog komada, pa i lika Koštane. Bila sam veoma srećna i uzbuđena zbog takvog pozorišnog istraživanja. Koštana koju ja igram je divlja, strastvena, drska, zavodljiva. Osvešćuje sopstvenu seksualnost koja je samo posledica mladosti, hormona i uzavrele krvi. Ne stidi se
da sve to pokaže, ali zbog svega toga biva kažnjena.”
Je li to Koštana koja je i danas žrtva nasilja?
„Živimo u vremenu u kome su mnoge žene žrtve nasilja, seksualnog i psihičkog. Mnogo je Koštana koje se i kod nas i u svetu zbog toga povlače po sudovima i traže pravdu. Pozorište mora sve to da pokaže i glumci sa scene treba da progovore o tome. Ovaj komad je osmišljen i zbog tih ’Koštana’, silovanih žena koje su ponižene i koje traže pravdu. Mnoge žene su doživele neku vrstu fizičkog ili psihičkog zlostavljanja, odnosno preživele su sve ono što je preživela Koštana. I na kraju je tragično završila.”
Zašto je problem biti lepa, samosvesna, seksipilna i slobodna žena?
„Ne znam i pokušavam da shvatim to odakle ljudima pravo ili drskost da bilo kome upute, čak, samo neprijatan pogled, a kamoli dodir ili nešto sasvim ozbiljnije. Zaista ne znam i jako sam tužna zbog toga što se to dešava.”
Tekst i foto: N. K.
Bilten broj 4. Festivala Joakim Vujić možete pogledati na linku.
