Javni konkursi za sufinansiranje sadržaja u javnom interesu su najizdašnija šema državnog finansiranja, ali ujedno i jedna od najkontroverznijih tema medijskog sistema. Javni konkursi se primenjuju punih deset godina. Ovaj mehanizam ustanovljen je medijskim zakonima iz 2014. godine, kao vid državne pomoći u trenutku kada se država povukla iz direktnog vlasništva nad medijima.
Inicijalno je zamišljeno da konkursi budu instrument kojim se podržava pluralizam sadržaja i održivost medija. U sistemskom smislu trebalo je da budu korektiv tržišta i da javnim novcem nagrade kvalitetnu produkciju koju tržište ponekad ne vrednuje kao na primer, informativni dokumentarni ili programe na manjinskim jezicima.
Javni konkursi posebno su važni za održivost lokalnih medija. Oni rade u najtežim finansijskim uslovima, na malom i ograničenom tržištu, na kojem nema dovoljno novca od reklama. Raspodela novca od oglašavanja je takva da nacionalni mediji, naročito TV i onlajn, povuku čak 80-90% reklamnog prihoda. Kako samo tržište nije dovoljno, država i dalje ostaje važan činilac ukupne finansijske održivosti medija.
Podaci BIRN-a pokazuju da država, na svim nivoima vlasti, od lokalnog do republičkog, izdvaja oko 1,6 do 1,8 milijardi dinara (oko 15 miliona evra) godišnje kroz javne konkurse. Za proteklih 5 godina, to je više od 8 milijardi dinara javnog novca. Ova suma je višestruko manja od novca koji mediji prihoduju kroz tržište oglašavanja, koje je oko 200 miliona evra. S druge strane, to je ubedljivo najveći iznos kojim država javno podržava rad medija pa je njegova transparenta i nediskriminativna podela od izuztenog značaja za opstanak medija.
U raspodeli novca kroz konkurse uočene su različite negativne prakse, koje se kreću od nepoštovanja konkursnih pravila do korupcije i krupnih zloupotreba.
Najizraženiji problem tiče se pretvaranja konkursa u instrument podrške medijima koji su po svojim vlasničkim vezama ili uređivačkim politikama bliski vlasti. Na primer, najveći dobitnici su TV stanice, pogotovo regionalne, koje i ovako dobijeni novac koriste za proizvodnju sadržaja koji je mahom propagandni, odnosno promoviše vladajuću stranku dok diskredituje opozicione političare i marginalizuje kritičku javnost. Na vrhu liste dobitnika je Regionalna TV Novi Pazar, koja je po ovom osnovu dobila više od 235 miliona dinara, a slede je Novosadska TV sa preko 171 milion dinara, Niška televizija Belle Amie sa preko 128 miliona i sl.
Tako umesto unapređenja kvaliteta javnog informisanja i veće dostupnosti, na primer, edukativnog sadržaja ili sadržaja za mlade, izveštavanja o korupciji ili vladavini prava, konkursi postaju mehanizam za podrška redovnom radu „prijateljskih“ medija. Mediji koji su kritički nastrojeni prema aktuelnoj vlasti, po pravilu, nemaju pristup ovom novcu.
Drugi veliki paradoks javnih konkursa je i redovno finansiranje tabloida. Kako pokazuje istraživanje Raskrikavanja, šest vodećih tabloida objavilo je preko hiljadu manipulativnih vesti samo na naslovnim stranama, a istovremeno su dobitnici preko milion evra javnog novca. Kvalitet njihovih projekata uglavnom je kao onaj tabloida Alo! koji je dobio preko 160 miliona dinara u 15 lokalnih samouprava i to za identični projekat “Novi Sad grad budućnosti”, “Kikinda grad budućnosti”, “Vrnjačka banja opština budućnosti” i sl.
U toku 2023. godine izmenjen je Zakon o javnom informisanju i medijima, krovni propis koji uređuje proceduru konkursa, i od kog je medijska zajednica očekivala da će institucionalno odgovoriti na ove probleme.
Novine, između ostalog, uključuju proširivanje pojma javnog interesa, sa više detalja uređena je procedura imenovanja i rad komisije, utvrđena je obavezna analiza potreba lokalne zajednice i na osnovu nje određivanje tema koje će biti finansirane konkursom, kao i provera sprovedenih projekata. Novi zakon takođe propisuje da mediji koji krše profesionalne standarde, prema analizi i potvrdama Saveta za štampu, neće moći da budu finansirani na ovaj način.
Puni efekti primene novog zakona se tek očekuju, ali na potencijalne probleme ukazuju rezultati prvih završenih konkursa. Vidi se drastično smanjenje budžeta za informisanje u pojedinim lokalnim samoupravama (neke su umanjile iznose desetostruko), a šest medija iz Novog Pazara vratilo je novac sa završenog konkursa jer Regionalna RTV iz ovog grada ostaje najizdašnije finansirana medijska kuća bez obzira na nova pravila.
Rezultate primene javnih konkursa treba čitati u širem društvenom okviru. Oni su deo mehanizma „zarobljavanja“ medija koje vodi daljem padu medijskih sloboda, tabloidizaciji javnog govora i padu kvaliteta informisanja, kao i opštem padu poverenja građana u medije. Srbija je zabeležila pad od 7 mesta u odnosu na prošlogodišnje na Indeksu slobode medija Reportera bez granica na kome beleži pad i svih prethodnih 10 godina.
Inicijalna namera transformacije javnih konkursa u mehanizam kroz koji država pruža finansijsku podršku medijskoj industriji i podizanju kvaliteta informisanja, pretvorila se u svoju suprotnost.
Umesto promocije medijske raznolikosti i profesionalizma, novac se često dodeljuje politički bliskim ili medijima koji tu podršku ne zaslužuju. Pošto novac ne stiže do profesionalnih i kritičkih medija koji rade u javnom interesu, javnost ostaje uskraćena za kvalitetan medijski sadržaj.
Tabloidni i prorežimski mediji nisu samo najveći dobitnici javnih konkursa, oni su istovremeno i najčešći dobitnici javnih nabavki, ugovora za oglašavanje javnih preduzeća kao i drugih finansijskih instrumenata državne pomoći. Kroz njihovo poslovanje vidljiv je proces stvaranja mreže kontrolisanih medija, od nacionalnih do lokalnih, od javnih servisa do velikih komercijalnih medija, zavisnih od netransparentne i nekontrolisane potrošnje javnog novca.
Raspodela javnog novca i kontrola državnih resursa su najefikasniji mehanizmi daljeg medijskog „zarobljavanja“ i sredstvo uticaja kojim se autokratski režim služi kako bi kontrolisao uređivačke politike, javni diskurs i pristup informacijama od javnog značaja. Država koja više nije vlasnik i dalje je značajan finansijer pa je regulisanje državne pomoći, odnosno raspodele javnog novca, preduslov fer uslova na medijskom tržištu. Tek na uređenom medijskom tržištu mediji mogu razvijati uspešne poslove modele opstanka.
Tanja Maksić,
Istraživačica u Balkanskoj istraživačkoj mreži Srbije
Produkcija se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD, već isključivo autora.
