Srbija je među zemljama s veoma visokom stopom zatvorske populacije, a prosečna starost zatvorenika je početkom 2023. godine bila najviša u Evropi, prema novom godišnjem izveštaju Saveta Evrope o stanju u evropskim zatvorima (SPACE I) objavljenom 6. juna.
Iako je stopa zatvaranja bila u blagom porastu, broj zatvorenika je ostao manji od broja raspoloživih mesta u zatvorima, što pokazuje da je Srbija rešila problem pretrpanosti kaznenih ustanova.
U zatvorima u Srbiji je na kraju januara 2023. bilo 10.787 ljudi, odnosno 162 zatvorenika na 100.000 stanovnika, znatno iznad evropskog proseka (124), čime se svrstava među zemlje s veoma visokom stopom zatvorske populacije.
Zaključno sa 31. januarom 2023. godine, u 48 kaznenoj ustanovi u članicama Saveta Evrope obuhvaćenim izveštajem bilo je 1.036.680 zatvorenika, pri čemu ih je najviše bilo u Turskoj, gotovo 350.000.
Od kraja januara 2022. do kraja januara 2023. srednja stopa zatvaranja porasla je za 2,4% u zemljama sa više od milion stanovnika.
U Srbiji je stopa zatvaranja porasla za 4,2%, čime je svrstana među zemlje sa stabilnom stopom zatvorske populacije, odnosno u kojima su zabeležene manje promene.
Zatvorska administracija u Srbiji je za tih godinu dana potrošila gotovo 128 miliona evra.
Prosečni troškovi po zatvoreniku na dnevnom nivou bili su 131 evro u Evropi, a u Srbiji 33 evra.
U Srbiji je bilo 90 zatvorenika na 100 mesta u zatvorima, približno evropskom proseku.
Prenatrpanost zatvora je međutim i dalje akutan i uporan problem u značajnom broju evropskih zatvora, navedeno je u izveštaju Saveta Evrope.
Prosečna starost zatvorenka u evropskim kaznenim institucijama bila je 38 godina, a u Srbiji 50, više nego u svim drugim zemljama.
U izveštaju se navodi da je u zatvorima u Srbiji zaposlen jedan zatvorski službenik na 2,6 zatvorenika u odnosu na evropski prosek od 1,6 zatvorenika po službeniku.
Pet od 100 zatvorenika u Evropi su žene, a 27% su stranci. U Srbiji su žene činile 4,2% zatvorske populacije, a stranci 4,1%.
Prosečna dužina zatvorske kazne 2022. godine bila je 11,8 meseci u Evropi, a u Srbiji 6,8 meseci.
Krivična dela u vezi sa drogom i dalje su najčešća glavna osuda među zatvorenicima u 45 zatvorskih uprava koje su dostavile ove podatke. Prestupnici osuđeni zbog tih dela činili su 18,5% zatvorske populacije, zatim ubistvo ili pokušaj ubistva (12,8%), krađa (11,5%), pljačka (7,7%), napad i zlostavljanje (6,7%), seksualna krivična dela isključujući silovanje (4,6%), silovanje (4,3%), privredni ili finansijski kriminal (3%) saobraćajni prekršaji (3%).
U Srbiji je 29% zatvorenika osuđeno za krivična dela u vezi s narkoticima. Više od četvrtine svih prestupnika osuđeni su zbog tih dela u još osam zemalja sa više od 500.000 stanovnika.
U istraživanju je učestvovalo 48 od 51 zatvorskih administracija u članicama Saveta Evrope, a jedine koje nisu učestvovale su iz Bosne i Hercegovine.
Izvor: Dnevni evropski servis
