- REKLAMA -
0.2 C
Užice
Početna Iz prve ruke Bajina Bašta, Požega, Kosjerić, Arilje Očuvanjem ćirilice, čuvamo sopstveni identitet

Očuvanjem ćirilice, čuvamo sopstveni identitet

- REKLAMA -

Predstavljanje manifestacije Ćirilična baština i aktivnosti koje se na zaštiti i negovanju srpskog pisma organizuju u Bajinoj Bašti održano je sinoć u Istorijskom arhivu u Užicu u okviru programa Era kulture.

Ćirilična baština je kulturna, obrazovna i turistička manifestacija koja se održava godinama unazad tokom maja u Bajinoj Bašti sa ciljem da podstakne korišćenje ćiriličnog pisma, ali i da ga neguje, promoviše i štiti. Krajnji cilj svih aktivnosti na očuvanju ćirilice koje se sprovode u Bajinoj Bašti jeste i izgradnja Doma ćirilice u bivšoj školi u Rači u blizini srednjovekovnog manastira u okviru kojeg će biti prvi muzej ćirilice u Srbiji.

O zaštiti i upotrebi ćiriličkog pisma govorili su naučnici iz oblasti srpskog jezika akademik Zlata Bojović, ovogodišnji dobitnik Ćirilične darovnice kao i prof. dr Aleksandar Milanović i prof. dr Viktor Savić koji su bili učesnici u programu manifestacije Ćirilična baština.

Foto: M. H.

Predsednik organizacionog odbora Ćirilične baštine Siniša Spasojević je prisutne upoznao sa manifestacijom Ćirilična baština koja radi na negovanju i očuvanju srpskog pisma, ali i o tome kako protiče gradnja Muzeja ćirilice koji se pravi u blizini manastira Rača.

U prvoj fazi koju je podržalo Ministarstvo kulture rekonstruisana je zgrada nekadašnje škole koja se nalazi u blizini manastira Rača i gde će biti Muzej ćirilice. Ovih dana se očekuje potpisivanje ugovora za drugu fazu koja podrazumeva parterno uređenje i izradu amfiteatra, tako da građevinski deo ide dosta dobro. Dok sa naučnicima iz oblasti srpskog jezika radimo na pripremi stalne postavke za Muzej ćirilice, rekao je Spasojević.

Direktor Ustanove Kultura Nikola Vasiljević rekao je da ova ustanova postoji 15 godina, a pre više od deceniju preuzela je i organizaciju manifestacije Dani Rače ukraj Drine koja, takođe, promoviše ćirilicu, a održava se u manastiru Rača. Ove godine trideseti put biće dodeljena Račanska povelja i Račanski pečat. Tokom manifestacije dodeljuje se nagrada Ćirilična darovnica samo jednom dobitniku godišnje za doprinos u očuvanju ćirilice i negovanju srpskog jezika i pisma.

Foto: M. H.

Direktor Istorijskog arhiva Užice Željko Marković je naveo da se nada da će Užice u godini kada je prestonica kulture Srbije i vođeni činjenicom da se u Bajinoj Bašti osniva Muzej ćirilice, doneti deklaraciju o zaštiti ćirilice. On je prisutne upoznao sa idejom i planom osnivanja Muzeja štamparstva u Užicu jer je, kako je rekao, prirodno da grad u kojem je radila prva štamparija u Srbiji dobije svoj Muzej štapmarstva.

Foto: M. H.

Profesor Aleksandar Milanović predsednik Saveta za srpski jezik i jedan od autora buduće stalne postavke u Muzeju ćirilice je naveo da je važno sačuvati ćirilicu, jer time čuvamo sopstveni identitet.

Srpska kultura od svog nastanka pa do danas podrazumeva primenu ćiriličnog pisma. To što smo kroz istoriju pored ćirilice koristili, glagoljicu, a danas i latinicu ne znači da ćirilica nije naše nacionalno pismo. Čini mi se da u novije vreme malo zapostavljamo taj identiteski aspekt kada govorimo o kulturi i o naciji, ali došlo je vreme da shvatamo koliko je ćirilica važna. Ono što vidim u poslednje vreme u Beogradu i ostalim gradovima u Srbiji i što budi optimizam, a to je da mi se čini da je danas mnogo više ćirilice nego što je to bilo pre 30, 40 godina, kazao je Milanović ističući da to što se pravi Muzej ćirilice ne znači da je ćirilica mrtva, već naprotiv, da je živa, poput savremene umetnosti.

Foto: M. H.

Time što će se mlađoj generaciji probuditi ljubav za ćirilicu i objasniti im da ćirilica nije nešto anahrono, primitivno ili komunističko, jedan je od načina da se sačuva ćirilica i učini aktuelnijom, rekao je Milanović.

Samo finim, modernim pristupom, koji pokušavamo da uredimo i u Muzeju ćirilice, uz pomoć digitalnih tehnologija i kroz modernu platformu deci treba objasniti da su im i dedovi i pradedovi pisali ćirilicom, da bez te ćirilice oni nisu naslednici svojih predaka na onaj način kao što bi bili ako prihvate latinicu ili neko drugo pismo, naveo je Milanović.

Foto: M. H.

Profesor Milanović je podsetio i na doprinos izučavanju ćirilice koji je dao Užičanin Ljubomir Stojanović u delu Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića. Kako je naveo ključna saznanja o ključnim trenucima definisanja savremene ćirlice sve je to na jedan kompetentan način ponudio upravo Ljubomir Stojanović.

Foto: M. H.

Akademik Zlata Bojović je navela da je ideja o osnivanju Muzeja ćirilice donela olakšanje, jer je za ćirilicu išlo sve nizbrdo, sunovrat i odjednom stop za to je bilo saznanje da se osniva Muzej ćirilice. U svom izlaganju stakla je da se Muzej ćirilice pravi u Rači, jer je tu bilo gnezdo knjige, ali i da smo sa ustanovljenjem račanskog dobro organizovanog prepisivačkog centra, mi dobili imena autora. Kako je navela to su stvaraoci koji su prepisujući knjigu sačuvali ono što je pretilo da posle Turaka nestane.

Foto: M. H.

Profesor Viktor Savić je govoreći o istorijskom aspektu i razvoju ćirilice naveo da se Bajina Bašta nalazi u geografskom središtu prve srpske zemlje i da nije slučajno što u njoj nastaje prvi muzej ćirilice.

- Advertisement -
- REKLAMA -
Užice
light snow
0.2 ° C
0.2 °
0.2 °
97 %
1.9kmh
100 %
Pet
-0 °
Sub
2 °
Ned
3 °
Pon
4 °
Uto
7 °

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Dijalog

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Postavite komentar

Unesite Vaš komentar!
molimo Vas unesite Vaše ime