Kupac-proizvođač električne energije u Srbiji, prema dosadašnjem iskustvu u praksi, može imati i do 70 odsto manji račun za struju, objavio je Centar za unapređenje životne sredine.
Sa iskustvom od gotovo dve godine proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe, Miloš Đukanović, Nenad Maričić i Miloš Đorić, saglasni su da u Srbiji postoje dobri uslovi za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, ali da uvek postoji prostor za unapređenje, rekli su oni za podcast Elektrifikacija 2.0 koji je pokrenuo Centar za unapređenje životne sredine.
U tom procesu nisu imali veće izazove ali, prema njihovom mišljenju, postoje mogućnosti da se ceo sistem unapredi, kao na primer dodatne stimulacije za prozjumere, ukidanje ograničenja veličine elektrane ili smanjenje naknada za pristup distributivnom sistemu (mrežarine).
Istakli su da je najisplativija direktna potrošnja, odnosno električna energija koja je direktno potrošena u trenucima proizvodnje, a koja je kod njih iznosila 30 do 40 odsto od ukupno proizvedene struje.
Dodatna ušteda se očekuje i posle nedavnog donošenja Uredbe Vlade o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije, kojom je smanjena cena povlačenja predatih viškova električne energije.
Kupci-proizvođači u Srbiji su u prethodnom periodu plaćali naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača na ukupno preuzetu električnu energiju, dok je sada ta osnovica promenjena na utrošenu električnu energiju, odnosno razliku između predate i preuzete električne energije.
Istovremeno, očekuje se i da Srbija prati primer Evropi u kojoj se menja sistem neto-merenja u načinu obračuna za domaćinstva.
Kako su precizirali, da bi investicija bila što isplativija, potrebno je da se elektrana pravilno dimenzioniše i da se struja što više troši onda kada se proizvodi, odnosno kada ima sunca.
Maričić je rekao da postoji mogućnost da se preko aplikacije na telefonu prati proizvodnja i u skladu s tim, pomoću pametnih utičnica, podešava uključivanje uređaja u kući.
Đukanović savetuje prozjumerima da, ukoliko imaju preveliku solarnu elektranu i previše viškova, kućne uređaje koriste danju i da nađu način da povećaju potrošnju, tako što će na primer ugraditi toplotne pumpe i grejati se na struju umesto drva i pelet.
Svi viškovi koji se predaju u elektrodistributivnu mrežu prozjumeri mogu da iskoriste do 31. marta, što je prema mišljenju Đukanovića, idealno za grejanje, jer preko leta akumuliraju kilovate koje onda mogu da stignu da iskoriste tokom grejne sezone.
Đukanović, koji na porodičnoj kući u Zemunu ima solarnu elektranu snage 11,7 kilovata, izjavio je da je u njegovom slučaju ušteda na računu za električnu energiju na godišnjem nivou bila 68 odsto, odnosno 1.650 evra.
“U Srbiji se definitivno isplati biti prozjumer”, rekao je Đukanović, dodajući da će se njegova investicija u solarnu elektranu isplatiti za šest i po do sedam godina.
Đorić, koji pored solarne elektrane ima i toplotnu pumpu, rekao je da ga je cela grejna sezona prošle zime koštala malo više od 100 evra za kuću od 150 kvadratnih metara koja se, kako kaže, greje 24 časa dnevno.
On je pre ugradnje elektrane i toplotne pumpe zamenio kompletnu stolariju i obložio kuću stiroporom sa svih strana, što je značajno poboljšalo toplotnu i zvučnu izolaciju, a potrošnja peleta je prepolovljena.
