U godini u kojoj nosi titulu nacionalne prestonice kulture grad Užice i Narodna biblioteka Užice organizatori su, domaćini i pokrovitelji najvažnijeg stručno-naučnog skupa matičnih biblioteka u Srbiji. 18. po redu “Biblionet” otvoren je u prisustvu predstavnika Ministarstva kulture, Ministarstva nauke, inovacija i tehnološkog razvoja, grada Užica i predstavnika matičnih biblioteka iz cele Srbije, a tema skupa je “Biblioteke i ciljevi održivog razvoja”.
Učesnike i goste “Biblioneta” u ime grada Užica pozdravio je Dragoljub Stojadinović član Gradskog veća za društvene delatnosti i projekte, istakavši da je veliko zadovoljstvo i čast biti domaćin jednog ovakvog skupa.
“U godini u kojoj Užice nosi titulu nacionalne prestonice kulture, značajan deo projekta “Era kulture” zauzima i Narodna biblioteka Užice, koja je svojim kapacitetama i idejama, još od pisanja same aplikacije i prijave za ovaj važan projekat, pokazala spremnost da svojim delovanjem unapredi poziciju kulturnog delovanja. Veoma važan projekat koji je nedavno završen jeste i pokretanje i početak rada Laboratorije za restauraciju i konzervaciju, koja će dopineti očuvanju starih knjiga i izdanja. Grad Užice je sa ponosom podržao ovaj projekat, svestan njegovoj značaja u tradicionalnom očuvanju i baštinjenju knjiga. Paralelno sa tim, svesni novih tekovina modernog doba, u koraku smo i sa digitalizacijom, čemu je potvrda i današnji skup”, naglasio je Stojadinović.
Prema rečima direktorke Dušice Murić, Narodna biblioteka Užice, sa svojim nasleđem predstavlja najstariju kulturnu ustanovu u Zlatiborskom okrugu i jednu od najstarijih biblioteka na tlu Srbije, zbog čega je sa velikim razlogom po drugi put organizator najvažnijeg naučno- stručnog skupa matičnih biblioteka Srbije.
“Bilo da govorimo o društvenoj odgovornosti biblioteka, o ulaganju u obrazovanje, o dugoročnom planiranju zaštite bibliotečke građe i izvora, o izgradnji odnosa sa lokalnom zajednicom i drugim subjektima u oblasti kulture, o standardima održivosti i o specijalizovanim znanjima u okviru prakse, bilo da o tome svemu govorimo iz različitih vidokruga, iz loklane, regionalne ili svetske perspektive, sigurna sam da svi imamo na umu krajnji cilj naših napora, čitaoca.”
Govoreći o značaju knjige i biblioteke, Selimir Radulović upravnik Biblioteke Matice i savetnik ministra kulture, istakao je da knjige obesmrćuju čoveka, i da su upravo knjige ono najbolje u svetu koji škripi i preti da se sruši.
“Zahvaljujući njima svaki čitalac može da izmisli svoju prošlost, da se utemelji u sadašnjosti da imanigira svoju budućnost. Biblioteke nisu samo zbirke knjiga već i predački simbol iz kojeg iznedruju knjige kao duše pisaca, one spajaju rasuto, približavaju razdvojeno, nevidljivom vraćaju vidljivo. One su ključevi sveta, saglasno tome i ključ naše srpske kuće. U njima saznajemo tajne svega šta je bilo što jeste i šta će biti na zemlji na vodi na nebesima. Razmena knjiga između pojedinih nacija i naroda, razmena je emocija. Nema sveta bez knjige i nema knjige bez sveta, svitak pisma odnosno knjiga i svitak stvaranja ondosno svet, delo su božije i kroz vreme i kroz istoriju, naše sećanje i pamćenje, u kontinuitetu se prepliću i ukrštaju, tamo gde se mrse i razmrsuju niti večnosti”, naglasio je Radulović.
U ime Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija prisutnima se obratila Marija Greci istakavši da je saradnja sa bibliotekama od ključnog značaja.
“Smatram su oni važna spona sa naučnom zajednicom i stub podrške nauci. Krajem prošle godine ministarstvo je potpisalo sporazum sa Filološkim univerzitetom, kako bi studenti biblitekarstva obavljali praksu u naučnim institutima i iovacionim centrima i to je samo jedan od koraka ka jačanju naše saradnje sa bibliotekarima i unapređenju njihovog položaja i doprinosa naučnom razvoju. Naš cilj je da kontinuirano radimo na podršci i saradnji sa bibliotekama i bibliotekarima kao ključnim činiocima u očuvanju znanja i informacja. Verujemo da su biblioteke i svi vi koji se zalažete za njihovo unapređenje suštinski deo napretka celokupne zajednice”, naglasila je Greci.
Tradiconalno, u okviru “Biblioneta” Zajednica matičnih biblioteka Srbije uručuje godišnju nagradu , koja nosi ime Đure Daničića i dodeljuje se za celokupan doprinos pojedinaca razvoju bibliotekarstva i kulture Srbije. Dobitnica ovogodišnjeg priznanja je zamenica upravnika Narodne biblioteke Srbije i sekretar Zajednice matičnih biblioteka Srbije dr Dragana Milunović.
Stručno-naučni skup Biblionet u 2024. godini baviće se predstavljanjem i analizom ciljeva održivog razvoja u kontekstu delatnosti biblioteka. Aktuelnost ove teme na međunarodnom planu dokazuje njena zastupljenost u agendi Međunarodne federacije bibliotečkih udruženja i institucija koja je posvećena širenju ideje održivog razvoja kroz niz aktivnosti. Takođe, uz podršku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Srbija je inicirala Međunarodnu dekadu nauke za održivi razvoj (2024-2033) kroz koju su, ne samo akademske, već i druge biblioteke viđene kao vodeće ustanove diseminacije znanja i informacija.
