Mnogi kolekcionari u Srbiji sakupljaju sasvim obične stvari poput kamenčića, poštanskih marki ili starih novčića, ali Dušan Drndarević iz užičkog sela Zlakusa, od svog oca nasledio je ljubav za sakupljanje nesvakidašnjih stvari – starih radio aparata i gramofona koji završe na buvljim pijacama ili u prašnjavim podrumima.
Ovi uređaji koji su bili glavno sredstvo informisanja u bliskoj prošlosti i vredeli čitavo bogatstvo, danas se mogu naći za po neku stotinu dinara ili dobiti kao poklon.
– Trenutno se kod nas nalazi oko deset radio “lampaša”, jedna onako lepa zbirka od kojih smo većinu kupovali po buvljacima, radio aparati koje je već neko bacio ili u njihovom prostoru nisu našli mesto, ili su možda zamenili moderniji uređaji. Mi smo došli na ideju tih meseci za vreme pandemije da napravimo izložbu “radio ne radio, svira mi radio”, gde smo izložili našu malu kolekciju starih radio stanica iz kojih se i dalje čuje zvuk i krčanje frekfencija, čuvenih u narodu “lampaša”, da taj zvuk nije izumreo, rekao je za RINU, Dušan Drndarević kolekcionar ovih neobičnih stvari.
U kolekciji porodice Drndarević mogu se naći jako retki primeri radio aparata za koje i ako su nađeni na pijaci za sitan novac, danas imaju veliku vrednost.
– Meni nekako najdraži aparat je “Kosmaj 49” koji je proizveden u beogradskoj fabrici Nikola Tesla iz 1947. godine uz licencu stranih kompanija, ali to je jedan aparat koji se prvi proizvodio u Srbiji i vodi se kao uređaj domaće proizvodnje. Takođe u svojoj kolekciji jedan radio prijemnik makrke “Tesla” bele boje, za koje sam čuo da je proizveden u limitiranoj seriji od pedesetak primeraka koji ima znatno veću vrednost u odnosnu za koju sam ga pazario, i nažalost zbog starosti nismo uspeli da očitamo broj modela, kazao je Drndarević.
Ono što ljudi prilikom selidbi svhate da glomazni radio aparati nemaju svrhu u njihovom domu i to prodaju, cilj ovih fanatika koji su spremni da izdvoje sitan novac sačuvaju od zaborava i udahnu novi život.
– Želimo da posetiocima vratimo sećanje na po njima u neka lepša vremena bezbrižnija, a i naučimo neke nove generacije kako je to nekada funkcionisalo jer zaista deca koja dolaze kod nas u đačkim eksurzijama ne znaju kako su radile ni audio kasete, a kamoli kad je radio gramofon i jedino su imali susret preko serija ili filmova, zaključio je mladi Drndarević.
