Saopštenje organizacije RERI prenosimo u celosti.
Višedecenijski moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Republici Srbiji mogao bi biti stavljen van snage ukoliko bude usvojen predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici. O Nacrtu je javnost mogla da se izjasni na protekloj javnoj raspravi,
organizovanoj u minimalnom zakonskom roku od 20 dana, tokom letnjeg perioda i bez
obaveznih obrazloženja ključnih zakonskih izmena i njihovih efekata.
Brojni i značajni nedostaci prate celokupan postupak izmene Zakona o energetici, počevši od ključnih propusta u polaznim osnovama, koje je Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo u maju 2023. godine. Iako je suštinska svrha polaznih osnova da se javnost obavesti o ključnim izmenama zakona i njihovim efektima, u njima se ni jednom rečenicom ne ukazuje da će novim Nacrtom biti predloženo ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana.
–Da bi javnost, tokom javnih konsultacija, mogla da komentariše ili daje primedbe na predloge i nova zakonska rešenja, prethodno mora da bude obaveštena o tome šta se menja i kako predlagač analizira i obrazlaže efekte tih promena, što se u konkretnom slučaju nije dogodilo, objašnjava Mirko Popović, programski direktor RERI-ja.
Ministarstvo rudarstva i energetike adekvatno obrazloženje za ukidanje moratorijuma nije pružilo ni u kasnijoj fazi donošenja zakona, tokom javne rasprave. Naime, obrazloženje Nacrta Zakona koje je izloženo na javnoj raspravi nije izrađeno u skladu sa Poslovnikom Vlade, jer pored opšteg nabrajanja izmena nigde ne obrazlaže njhovu svrhu, niti se daje informaciju o tome koje bi probleme predložene izmene trebalo da reše.
Ministarstvo rudarstva i energetike je, na zahtev RERI-ja da dostavi informacije koje potvrđuju da je predlog za ukidanje moratorijuma donet na osnovu relevantnih studija i analiza efekata u skladu sa zakonom, odgovorilo da će analizu efekata sprovesti naknadno. Međutim, ex-ante analiza efekata se obavezno sprovodi pre donošenja odluke o izradi propisa kako bi se identifikovali problemi u oblasti energetike, analizirali rezultati sprovođenja prethodnih propisa, na osnovu čega se zatim izrađuju polazne osnove.
Jedina načelna projekcija doprinosa nuklearne energije razvoju energetskog sektora sadržana je u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP), u kome je procenjeno da nuklearna energija doprinosi smanjenju gasova sa efektom staklene bašte od 3% do 2050. godine, a predstavlja “veoma skupu alternativu”.
–Očigledno je da Ministartstvo nije ni imalo nameru da konsultuje javnost već da formalno ispuni minimalne uslove, što u konkretnom slučaju nije uspelo da postigne”, objašnjava Mirko Popović.
–Jedini ispravni put bio bi isključivanje predmetne odredbe iz Nacrta zakona. Nakon toga,
Ministarstvo bi trebalo da pokrene najširu javnu diskusiju, kojoj bi prethodile adekvatne analize zasnovane na preciznim činjenicama i podacima, nakon čega bi se potencijalno, pristupilo sprovođenju javnih konsultacija, u skladu sa propisima”, zaključuje on.
Planiranje strateških projekata i aktivnosti koje podrazumevaju visoke troškove, značajne uticaje na životnu sredinu i društvo u celini veoma je rizično u društvima u kojima je ugrožena vladavina prava, postoji konstantno opadanje demokratskih standarda i visoki rizici korupcije, a u kojem pojedinci i kompanije ne odgovaraju za kršenja propisa. Iz RERI-ja podsećaju da postojeći Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana ne zabranjuje naučnoistraživačke i istraživačkorazvojne radove, niti obrazovanje kadrova, te nije jasno zbog čega se žuri sa ukidanjem ove zabrane, bez prethodne široke javne diskusije o ovom važnom pitanju.
