Publici je predstavljeno dvadeset devet portreta nastalih u rasponu od tri decenije, na početku 20. veka, u periodu balkanskih i Prvog svetskog rata i u dvadesetim i tridesetim godinama prošlog veka.
Prema navodima Katarine Mićunović Dogandžić, autorke izložbe, Milovanović je bio ratni slikar, ali i izvanredan portretista.
- Naša namera u muzeju je bila da se upravo istakne jedan od Milovanovićevih najvećih kvaliteta, a to da je on vrstan portretista. Radio je puno portreta tokom čitavog svog života. Na jedan način se slika službeni, na drugi se slikaju građanski portreti po porudžbini, a na treći način slikate ljude koje dobro poznajete i koje volite. Međutim, ono što je zajedničko svim tim slikama, to je izvanredna tehnika. (…) On je uspevao sa izuzetno visokom verodostojnošću da predstavi te ljude i da na izvanredan način predstavi njihov karakter, napomenula je autorka izložbe.
Prema navodima Slavice Stefanović, direktorke Narodnog muzeja, ukupno dvanaest portreta pripada fondu Legata slikara Mihaila Milovanovića u Narodnom muzeju Užice, dok su ukupno sedamnaest portreta za ovu izložbu ustupili Vojni muzej Beograd, Muzej grada Beograda, Narodni muzej Valjevo, Dom zdravlja Evelin Haverfild iz Bajine Bašte i vlasnici privatnih zbirki.
Direktorka Narodnog muzeja Užice je podsetila da je prošlo 145 godina od rođenja slikara.
Profesorka, istoričarka umetnosti Gordana Lazić se godinama bavila istraživanjem lika i umetničkog dela prvog akademskog slikara iz užičkog kraja. Otvarajući izložbu, Lazić je podsetila da je životna priča slikara iz Gostinice poznata zahvaljujući objavljenim naučnim i publicističkim radovima, dokumentarnim filmovima i zahvaljujući legatu umetnika koji postoji u Narodnom muzeju Užice od 2003. godine.
- Mihailo je rođen u uslovima jednog ekstremnog siromaštva i veoma teškog i tegobnog detinstva. Toliko teškog da je kao dete sa 15 godina odlučio da ode od kuće i da potraži na nekom drugom mestu svoje mesto pod suncem. Taj put ga je vodio od Valjeva i Beograda preko Minhena, gde je završio umetničku akademiju, do Praga, gde je otvorio sobstveni atelje, gde je stekao prijatelje, društvenu afirmaciju i gde je upoznao veoma važnu osobu za njegov budući život. Međutim, ratovi koji su usledili, dva Balkanska iP svetski rat, prekinuli su ovo doba uspeha, uključili Milovanovića u epopeju slavne srpske vojske, gde je kao ratni slikar dao svoj veliki doprinos. Ponovo je usledila krajnost, kao što se to često ponavlja u njegovom životu, znači međuratni period bio je obeležen jednom porodičnom srećom, harmonijom i plodonosnim profesionalnim životom, gde je on uživao, uglavnom u svojoj rodnoj Gostinici. Ali kraj života Mihaila Milovanovića obeležen je jednim tragičnim i gotovo besmislenim događajem, događajem u kojem je čovek koji je dokazao svoje herojstvo i svoj patriotizam nebrojno puta, u raznim situacijama, jednostavno bio proglašen izdajnikom, navela je Lazić.
- Nimalo laka sudbina pratila je ovog izuzetnog stvaraoca i, uprkos tome, njegovo maestralno stvaralaštvo i jedinstven prikaz su ostali simbol preplitanja realizma, simbolizma i impresionizma uz oslanjanje na narodnu tradiciju kao nepresušan izvor inspiracije, naveo je Rajko Radosavljević, zamenik gradonačelnice Užica.
On je ukazao da je Grad Užice u okviru projekta Užice – nacionalna prestonica kulture Srbije 2024. svrstao rekonstrukciju kuće Mihaila Milovanovića u primarne i najznačajnije infrastrukturne projekte koji će u toku naredne godine biti završeni.
Stručno vođenje kroz izložbu biće organizovano 14., 21. i 28. oktobra u trajanju 11 do 14 časova, a tokom održavanja izložbe u Narodnom muzeju Užice biće organizovane likovne radionice za učenike užičkih škola.
Izložba će biti otvorena do 1. novembra, radnim danima od 9 do 15 časova.